Pevala sam joj moju pesmu iz 1987. „Srećan ti rođendan, mama“, i ona je pevala sa mnom, zna reči. Mene verovatno oseća, ali uopšte ne zna nikog od nas, kaže Ukradenova
Neda Ukraden poslednjih nekoliko godina proživljava pravi pakao zbog bolesti majke Anđelije, koja pati od Alchajmerove bolesti i odavno ne prepoznaje svoju ćerku.
Naša popularna pevačica ekskluzivno za Kurir progovorila je o tome koliko joj teško pada svaki odlazak u specijalizovanu ustanovu u kojoj je smeštena njena mama. I pored svega, ona se trudi da ostane jaka i da ne zaplače pred njom. Jedina komunikacija između njih dve je pesma.
- Majka me odavno ne prepoznaje, ima potpuni Alchajmer. Bila sam pre nekoliko dana kod nje. Dobro se drži u smislu da može da hoda i jede. Ona tamo ima stručnu pomoć i medicinsku negu koja joj je potrebna jer nije lako starati se o njoj - tužnim glasom kaže Neda i nastavlja:
- Gura nekako, ima 92 godine i ono što je divno jeste da obožava muziku. Neverovatno je kako žena peva. Pevala sam joj moju pesmu iz 1987. godine „Srećan ti rođendan, mama“, i ona je pevala sa mnom, zna reči. Mene verovatno oseća, ali uopšte ne zna nikog od nas.
Kada pop dolazi da osvešta kuću pred slavu, ona peva s njim. Zna sve molitve, mi smo u čudu. Imala je veronauku u detinjstvu, pa se verovatno zato seća. Mislim da se seća svega do osme godine života, jer često pominje neke drugarice iz detinjstva - priča Neda.
Pevačica u početku nije želela da veruje da joj je majka teško bolesna. Najbolniji momenat za nju bio je kad je morala da je ostavi u Gerontološkom centru.
- Moja ćerka Jelena i ja tog dana smo se nekoliko puta vraćale kod nje u dom. Danima sam neprestano plakala i krivila sebe, a onda sam shvatila da je tamo ipak najbolje za nju i da ja nisam stručna da se staram o tako teškom bolesniku. Ona se razbolela pre osam godina, ali je to kod nje brzo napredovalo. Preko noći se žena promenila. Sreća, kupujemo neke tablete koje su uspele da uspore razvoj bolesti - kroz plač kaže Neda.
Strepnja
MNOGO SE PLAŠIM NEDA KAŽE DA STRAHUJE ZA MAJKU.
- Ona je bila vrsna žena, dobra domaćica, nema šta nije znala da uradi, ceo život smo živele zajedno. Mnogo mi nedostaje to vreme. Stalno mislim kako bi ona bila sada ponosna i na mene i na praunuke. Plašim se za nju jer ljudi koji pate od Alchajmera s vremenom zaborave i da hodaju i da jedu.
Kurir / Jelena Stuparušić
Foto: Marina Lopičić, Printscreen
