U ispovesti za Glossy mladi pevač prvi put govori o detaljima traume koju je preživeo kad mu je bilo osam godina, o tome zašto se vratio iz obećane zemlje i kakav danas ima odnos s roditeljima
Stariji sin Lepe Brene i Slobodana Bobe Živojinovića, Stefan Živojinović (25) u poslu uspešno korača majčinim stopama. Publiku je osvojio prvo pesmom "Druga liga", a potom i numerom "Dva ludaka". Dok je fokusiran na pevanje i promovisanje svojih dela, u razgovoru za Glossy govori o svom detinjstvu, odnosu s roditeljima i braćom, četvorogodišnjem boravku u Americi, ali i o detaljima otmice koju je proživeo kad mu je bilo samo osam godina. Ipak, sve kroz prizmu trenutnog uspeha.
Glossy: Nedavno ste bili gost na koncertu Lepe Brene u Beču. Kakav je osećaj zapevati na istoj sceni s najvećom balkanskom zvezdom?
- Trebalo je zajedno da otpevamo pesmu "Jedan dan života", koju je mama pevala s Miroslavom Ilićem. Međutim, to se nije desilo. Ni kod kuće ne pevamo zajedno, pa nismo hteli da filozofiramo ni na bini. Ipak sam početnik u ovom poslu. Na svu sreću, reakcije publike su bile fenomenalne, a ja se na bini osećam najprijatnije. Prezadovoljan sam i svojim pesmama, mada mi je numera "Dva ludaka" draža jer je energičnija i dobra je za klubove. Najbitnije mi je da ljudi pozitivno reaguju na moje pesme.
Glossy: Priželjkujete li da imate velike koncerte kao vaša majka?
- Predstoji mi dug i težak put do njih. Zahvalan sam i cenim svaku priliku koju imam. Znam da ih malo ko dobije u životu, pa se trudim da opravdam sve. Znači mi svačija podrška i nemam nikakvu dozu nadobudnosti i umišljenosti.
Glossy: Oni koji vas poznaju odmalena kažu da ste prizeman i povučen dečko bez velikih prohteva.
- Pa jesam. Mada, i ja umem da budem divlji na svoj način. I ja sam kao mali pravio gluposti, pa kad ćete ako ne tad?
Glossy: Kada ste se smirili?
- Uvek sam živeo u nekom diznilendu bez ideje kako ljudi oko nas žive. Osamostalio sam se tokom boravka u Americi. Tamo sam shvatio šta želim, ali i to da roditelji neće ceo život raditi za moju braću i mene. Rad spasava i gradi čoveka.
Glossy: Zbog čega ste se vratili u Srbiju?
- Tamo sam takođe živeo diznilend. Nakon što sam došao u Ameriku, ubrzo je stigao i jedan naš prijatelj Nebojša, koji je radio kod nas u firmi. Bili smo cimeri i to mi je mnogo značilo. Ustajao sam rano, po ceo dan sam bio na fakultetu i tenisu. Stekao sam mnogo prijatelja. Bilo je prelepo, ali i zdravo. Vode se drugačiji razgovori, mirnije je i čistije, ali ja bez Srbije ne mogu. Vratio sam se zbog muzike, koju posle porodice volim najviše na svetu. Uz to, imam dužnost prema svemu što su moji roditelji izgradili. Želim da moja braća i ja naučimo da poslujemo, za šta smo se i edukovali.
Glossy: Da li vam je bilo teško bez porodice te četiri godine?
- Još sa 14 godina hteo sam da idem u Ameriku, da budem u teniskom kampu i učim školu. Roditelji mi nisu dali govoreći da sam još mlad da se odvajam od njih. To je jedino što mi nisu dozvolili. Kada sam posle nekoliko godina otišao da studiram, prvih nekoliko meseci bilo je najteže. Stalno su me zvali, ćale mi je slao pesmu "Kad zaškripi kapija, od miline sav zadrhtim", a mama mi je uvek snimala pesme s posvetom "Nedostaješ" i plakala je.
Glossy: Ispada kao da ste mezimac u porodici. Mislite li da je to zbog vaše otmice?
- Viktor je mamin mezimac, bar ona to pokazuje u kući, možda zato što je mlađi. Popustljivija je prema njemu. U suštini, nije bitno jer nas voli nas obojicu. Za mene nije dobro da budu slabiji zbog kidnapovanja, iako je za njih to bio najveći životni šok. Ni dan-danas ne mogu da se oporave od toga, svako od nas ima traga traume iz tog perioda. Ne želim da me ljudi žale zbog nečega što sam odavno prevazišao i iz toga sam izvukao maksimum.
Glossy: Na koji ste način to prevazišli i pobedili strah?
- Bilo je teško, ali moj moto je "idemo dalje". Vreme je učinilo svoje. Ima mnogo gorih stvari koje su se dešavale ljudima, naročito tokom devedesetih. Zašto da ja sad nešto glumatam? Odlično sam prošao kako je moglo da bude. Tada sam imao osam godina, a s godinama sam sve okrenuo na šalu.
Glossy: Kakve posledice danas trpite zbog otmice?
- U početku sam se plašio da ostajem sam i da idem negde, ali s vremenom sam to prevazišao. Pa neću valjda ceo život da se tresem i traumiram. Dobio sam drugu šansu da živim i uživam u svakom danu jer nikad ne znate šta može da vam se desi. Pronašao sam neko čisto svetlo u ovom ružnom i pokvarenom svetu.
Glossy: Da li su vas roditelji pustili da živite sami u Americi kako bi vas sklonili iz Srbije i oslobodili vas straha?
- To su uradili za moje dobro. Želeo sam da idem tamo i studiram. Šta vredi da me štite, unajmljuju obezbeđenje i drže me pod staklenim zvonom? To nije život. Bilo pa prošlo. Želeo sam slobodu. Oni su stvorili toliku imperiju da je neosporno da moja braća i ja možemo da živimo od toga, ali mi nećemo da budemo debili pod staklenim zvonom. Džabe onda postojite. Nije dobro za nas. Hoćemo da radimo i živimo normalno, kao i drugi ljudi.
Glossy: Kakav odnos imate s roditeljima?
- Kad smo bili mlađi, uvek smo bili uz mamu. Nekako smo bili bliži s njom. Nakon odrastanja, ja sam se više vezao za tatu. Ne znam kako bih to opisao. Danas nema favorizovanja. Imamo prelep i otvoren odnos i mogu sve da im kažem a da ne strepim. Između nas zaista nema tajni. Nikad ih nisam slagao. Čak i kad sam pravio neke probleme, znali su sve i uvek smo ih rešavali smireno.
Glossy: Kakve sličnosti imate s braćom Filipom i Viktorom, a po čemu se razlikujete?
- Viktor je nekako haotičan i slični smo jer volimo da se provodimo, dok je Fića mirniji i gleda nove poslove i prilike. Nadam se da će uskoro i da se ženi. Njega i Aleksandru forsiram da što pre postanem stric. Stalno ih davim: "Kad ćete da pravite bebu". Stvarno sam postao dosadan. Bliži im se i godišnjica veze.
Glossy: Maštate li da jednog dana posle vaših roditelja preuzmete "Grand produkciju"?
- Naravno. Nisam tunjav i vrlo sam sposoban jer brzo kapiram stvari. Voleo bih da realizujem i svoje neke želje, a to je da imam svoj restoran. Znam da ljudi misle "lako je njemu". Iz neke perspektive i jeste mi lakše, ali sve radim zato što volim.
Glossy: Imate li devojku?
- Nemam.
Glossy: Da li vam se roditelji mešaju u emotivni izbor partnerki?
- Nisam imao mnogo devojaka. Imao sam dve ozbiljne veze, a prva ljubav je još nezaboravljena. Ona je iz Bugarske i igra tenis. Čujemo se redovno. Sada želim da se poslovno ostvarim i na to sam koncentrisan. Prija mi što sam trenutno sam. Mlad sam, ima vremena. Sada mi ne treba da se zaljubljujem i ženim, a još ne znam šta ću i kako ću s poslom. Tek sam ušao u muzičke vode.
Glossy: Da li biste se odrekli velike ljubavi zbog muzičke karijere?
- Da. Ali s druge strane, velika ljubav može da istrpi sve, pa poslovne želje ne treba suzbijati. Ako se dve osobe vole, ništa nije nemoguće. Imate primer mojih roditelja.
Glossy: Priželjkujete li da u budućnosti imate brak poput Brene i Bobe?
- Brak mojih roditelja je san snova. Ako se ikada budem ženio, voleo bih da imam bar upola odnos sa svojom partnerkom kakav oni imaju. Neverovatno je videti kako se posle toliko godina vole i poštuju, iako su proživljavali ne samo lepe već i ružne stvari. Zajedno su se izborili i opstali. Neopisivo je kad se oni od ranog jutra zagrle i poljube, toliko je preslatko da se često rasplačem od emocija. Dok su se zabavljali, dešavalo se da se mesecima ne vide zbog poslovnih obaveza. Onda ćale batali turnir, a mama otkaže nastup da bi se našli. Na kraju su se venčali. Ljubomoru su prevazišli još tokom zabavljanja. Danas poštuju jedno drugo, pa onda sve ostalo. Toliko su nam pažnje posvetili, razgovaraju s nama na drugarskoj osnovi i u našoj kući nema tajni.
Glossy.rs/Marija Dejanović
Pročitajte još i:
Jelena i Novak Đoković otkrivaju za Glossy: Svi detalji krštenja mališana u Beogradu
Aleksandra Prijović: Trpela sam uvrede koje su me ubadale kao mačem
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
TALENAT NASLEDIO OD MAME: Evo kako PEVA Stefan Živojinović
