U prvom zajedničkom intervjuu nakon što su postali roditelji, manekenka Bojana Barović i pevač Nikola Rokvić otkrivaju kako su se pripremali za ovaj poseban trenutak, na koji način je njihova naslednica došla na svet, kakvo su joj ime dali, ali i koliko je ona učvrstila njihov odnos.Bračni partneri, uspešna manekenka Bojana Barović (33) i jedan od najtalentovanijih pevača s ovih prostora Nikola Rokvić (31), u utorak, 9. avgusta, postali su roditelji ćerke kojoj su dali ime Leona. Lepa brineta donela je dete na svet u Los Anđelesu, a ponosni otac prisustvovao je činu rađanja. Ekskluzivno za magazin Story, svega nekoliko dana uoči Bojaninog porođaja, popularni par uradio je set fotografija i na taj način ovekovečio poslednje dane trudnoće. U prvom intervjuu pošto su postali roditelji, Bojana i Nikola opisuju kako se osećaju nakon što im se rodilo dete, na koji način su se pripremali za njen dolazak na svet, osvrću se na trenutak kada su saznali radosnu vest, ali i na 7. maj kada su se jedno drugom zavetovali na večnu vernost u manastiru Mileševa.
Story: U kakvom sećanju vam je ostao trenutak kada ste saznali da ste u drugom stanju?Bojana: Obuzela me je neverovatna radost i neki neobjašnjiv nalet energije. Tada sam shvatila koliko sam, u stvari, to želela sve vreme iako sam uvek nalazila neke izgovore zbog kojih mi je odlaganje imalo smisla. Prvi osećaj nikada ne vara. Kada sam se posle toga u određenim periodima brinula kako će sve proći, uvek sam se vraćala tom divnom osećaju u trenutku saznanja koji nikada neću zaboraviti.Story: Kako ste tu vest saopštili Nikoli?Bojana: Malo ranije dobio je novogodišnji poklon u kojem je ispod neke obične sitnice bio sakriven onaj pravi.Story: Nikola, kako ste se tada osećali?"Pamtim taj trenutak i pamtiću ga kao nešto najlepše i najemotivnije što sam osetio u svom životu. Zanemeo sam od uzbuđenja. Saznanje da ćeš postati roditelj i da će nastati nov život ne mogu da opišem rečima."Story: Kako su na tu vest reagovali vaši najbliži?Nikola: Svi su mnogo srećni, nazdravili smo onako kako se to radi po našim običajima. Nisu krili suze radosnice.Story: Na koji način ste provodili poslednje trudničke dane?Bojana: Do samog kraja bila sam aktivna, kao i tokom cele trudnoće, ali sam se poslednjih nekoliko nedelja ograničavala. Umelo je da me prevari to što sam se odlično osećala, pa sam se ponekad zaboravljala i preterivala s kretanjem. Nikola i ja uglavnom smo dane pred moj porođaj provodili uživajući: opremali smo stan za bebu, spremali zdravu hranu za nas... Nedavno nam se pridružila i moja majka pa je sve bilo mnogo lakše i lepše. Njen dolazak dosta mi je značio i psihički, jer saznanje da više nismo sami nas dvoje koji nemamo iskustva s bebom umnogome nas je rasteretilo.
Story: Kako biste opisali svoju trudnoću? Šta vam je predstavljalo najveći problem, a u čemu ste posebno uživali?Bojana: Spadam u mali broj srećnih žena koje su imale blage ili skoro nikakve simptome. Iskreno, osećala sam se predivno od prvog dana. Na tome sam zahvalna našoj bebi i Bogu, ali takođe verujem da je i moje pozitivno psihičko stanje uticalo na to. Čak i dok sam bila sama u Los Anđelesu nisam dozvolila da me obuzme ta razmaženost kojoj su trudnice sklone. Najteže mi je palo to što sam nekoliko meseci bila odvojena od Nikole i moje porodice. Iako sam na to naviknuta, ovo su veliki životni momenti i promene koje želimo da delimo s najbližima. Najlepše je bilo saznanje da jedno živo biće, satkano od naše iskrene ljubavi, svakim danom u meni raste i dolazi da nas upotpuni kao osobe, kao par, kao porodicu, i stvori divnu celinu koju nikada ništa neće moći da prekine.Story: Jeste li imali mučnine?Bojana: Na moju veliku sreću, nisam. Znam da je to retkost i vrlo sam zahvalna na tome.Story: Da li ste bili zahtevna trudnica?Bojana: Bolje to pitajte Nikolu, ali verujem da nisam. Nije mi samo prijalo to što neke stvari nisam mogla da radim kao pre, jer sam ceo život nezavisna. Nikola se nekad i ljuti kada ga ne zovem u pomoć, već sama obavljam radnje po kući, ali ja verujem da se to prenosi na bebu. Ako se ulenjimo u trudnoći, osim kada je to neophodno iz medicinskih razloga, možemo očekivati da će to malim delom uticati na dete. Što se tiče posebnih prohteva u vidu sladoleda u zlo doba noći, tako nešto nisam imala.Story: Kako biste opisali Bojanu kao trudnicu?"Neverovatna je, toliko je jaka, dobra, ništa joj ne smeta, shvatila je da je to divno stanje, tako se ponašala i osećala u skladu s tim. Nije se promenila u odnosu na period pre trudnoće. Mentalno je stabilna osoba i radi na sebi, tako da je ona jedan od primera da žena, kad hoće, može da ublaži na svesnom nivou hormonski disbalans. Zahvalan sam joj na tom trudu. Već od saznanja da nosi bebu, pravila je odnos s detetom i mislim da je to veoma bitno za dalji odgoj naše devojčice."Story: Koliku podršku dobijate od Nikole?"Njemu ništa nije teško. Toliko je požrtvovan i divan da se uopšte ne brinem kakav će biti u našem budućem zajedničkom životu s detetom, a to je neprocenjivo. Takođe, sebe stalno podsećam da nikada ne uzimam zdravo za gotovo to koliko sam srećna što ga imam u svom životu. On je veoma stabilan i predan muškarac, a u današnje vreme retkost je imati takvu vrstu oslonca. Kao žena, imam potpuno poverenje u njega."Story: Jeste li imali strah od porođaja?Bojana: Nije to bio strah, već više neko uzbuđenje od nepoznatog i iščekivanja da se upoznam s bebom. Koliko god bolno bilo, sve je vredno tog prvog susreta. Mnogo sam čitala o svemu tome i kada uđemo u dubinu i istorijat porođaja, shvatamo da ženama to u prošlosti nije bilo toliko bolno zato što to u davnim vremenima nije bilo tako okarakterisano. Samim tim, strah je bio manji. On je taj koji blokira naše telo da se prepusti prirodi i luči hormone koji ublažavaju bol. Postoje razne metode koje se primenjuju za prirodno smanjenje bola, a ja sam se donekle psihički pripremila za sve to.Story: Ranije ste izjavili kako planirate da se porodite u bazenu? Jeste li do kraja bili istrajni u svojoj odluci?Bojana: U bolnici u kojoj sam se porodila dozvoljavaju da se deo porođaja odvija u vodi, ali završni deo mora da se obavi van.Story: Zbog čega ste odabrali baš takav porođaj?Bojana: Postoje podaci da voda opušta i olakšava porođaj. Samim tim, to nam je bio logičan izbor iako, kao što rekoh, to na kraju nije vodeni porođaj.Story: Nikola, jeste li prisustvovali porođaju?"Jesam, želeo sam da budem uz Bojanu, da je podržim i prisustvujem tom najlepšem trenutku rađanja novog života."
Story: Jeste li vi uticali na njega tim povodom?Bojana: Ne, bila je to njegova želja, a mene raduje jer mislim da bi mnogo propustio da nije ugledao svoje dete istog trena kada se rodilo. Verujem da muškarcima nije lako da prisustvuju porođaju, ali ako se izdignemo iznad tog niskog stanja svesti gde ljudi i dalje smatraju da je to nešto što je gadno videti, ostaje nam najdivniji čin na svetu, pogotovo kada je reč o našem detetu.Story: Zašto ste rešili da vam se ćerka rodi u Americi?Nikola: Bojana živi u Americi već osam godina i ovde je imala uslove koji su joj odgovarali za porođaj. Dete će imati dvojno državljanstvo, pa ako bude odlučila da se školuje u SAD, imaće mnogo olakšica. Ko zna, možda jednog dana predsednica Amerike bude Srpkinja. Odlično za Srbiju. (Smeh)Story: Jeste li odabrali ime za ćerku?Bojana: U suštini jesmo, ali čekali smo da je ugledamo i da on presudi. Zove se Leona.Story: Jeste li pripremili sve za dolazak bebe na svet?Bojana: Skoro sve. Kod nas uvek postoje stvari koje radimo u poslednji minut, tako živimo a tako je i sada. Naravno, osnovno je spremno. Nismo od onih parova koji se opterećuju sitnicama. Živimo u centru grada i u svakom momentu možemo da nabavimo nešto ako nam zatreba. Ono što će njoj biti najpotrebnije jesu naša ljubav, briga i pažnja, a to je već odavno rezervisano.Story: Da li ste od onih koji za dečake biraju plavo, a za devojčice roze?Bojana: Nikako, mada je teško naći garderobu za devojčice koja nije roze. Ne smeta mi u određenim količinama, ali zaista ne planiramo da se držimo toga.Story: Kako ste se osećali kada ste saznali pol bebe?Bojana: Prvo nam je rečeno da verovatno nosim dečaka, tako da je ovo zaista bilo veliko iznenađenje. Neizmerno se radujem devojčici i sada tek shvatam da sam podsvesno više želela žensko dete ili možda sada govorim iz ovog ugla kada sam već razvila divan odnos prema ćerki.Story: Spadate li u grupu muškaraca koji žele da im prvo dete bude muško ili vam to nije važno?Nikola: Ranije sam bolovao od sindroma zvanog Balkanac, nisam video stvari na pravi način, već sam se zatvarao u ljušturu muškarca koji želi isključivo sina, prvo pa muško... Kako sam sazrevao, postalo mi je najbitnije da dete bude živo i zdravo. Kada sam saznao da je devojčica, iskreno sam se obradovao, ipak su ćerke privržene porodici. Mi muškarci malo smo blentavi, kad se zaljubimo, odlazimo i ostavljamo sve...Story: Koliko su se vaše navike i pogledi na život promenili od kada ste saznali da ćete imati dete?Nikola: Prirodno je da se neke stvari promene. Kada očekuješ takvu radost i sreću, sve ti dolazi s ljubavlju i svežom energijom. Više se radujemo i već zamišljamo kako ćemo i na koji način vaspitavati dete. Želimo da s njom proputujemo svet, i to noseći je na leđima. Nadam se da će nam se ta želja ispuniti.
Story: Kako zamišljate sebe kao majku?Bojana: Imajući u vidu da nijedan roditelj nije savršen i da se u ovom slučaju ne teži savršenstvu, moja najveća želja trenutno jeste da budem svesna granice gde roditeljska ljubav prelazi u posesivnost, briga u nerealni strah, podučavanja u prevelika očekivanja… Mislim da su moji roditelji uradili dobar posao i nadam se da ću naslediti barem neki deo toga i preneti na svoje dete.Story: Šta za vas predstavlja to što ćete postati otac?Nikola: Očinstvo je za mene najvažnija i najodgovornija stvar u životu. Biti roditelj je najlepše, podariti novi život, učiti dete da bude dobar čovek, preneti mu sve svoje znanje i iskustvo, usmeriti ga u pravom smeru i pustiti ga da se razvija. Jedva čekam.Story: Šta je ono što ste naučili od svog oca, a želeli biste da prenesete na svoju ćerku?Nikola: Još kao malom govorili su mi, pošto sam imao poznatog oca, da to što se on bavi javnim poslom ne razlikuje mene od druge dece. Da sam jednak kao i drugi, da uvek branim slabije, da pomažem siromašnima, bolesnima i tužnima, da osetim njihovu bol, da se saosećam sa njima i da, koliko mogu, doprinesem da se to promeni. To je najvrednije što sam naučio od roditelja.Story: Kada razmišljate o planovima za budućnost, da li biste voleli da imate još dece?Bojana: Voleli bismo da imam troje ili četvoro, ali ne znamo kakav plan za nas ima onaj gore.Story: Koliko se vaš odnos promenio od kada ste u braku?Bojana: Pošto smo se venčali u crkvi, verujem da smo se spojili na duhovnom nivou i za mene to predstavlja neku vrstu svetinje. U svakodnevnom životu brak sam po sebi nije ništa promenio. Dete je donelo mnogo više promena i doprinelo učvršćivanju naše veze. Zahvalni smo na svemu što nam se dešava.Story: Kakvi su vaši pogledi na brak?Nikola: Brak je kruna ljubavi, duhovno spajanje dvoje ljudi i zakletva na ljubav pred Bogom. To je jedna od svetih tajni i veoma je bitno shvatiti je kao nešto posebno. Emocije treba graditi i boriti se za njih. Važno je praviti kompromise, jer ako je neko od supružnika suviše odričan, veoma često dolazi do pucanja braka.Story: Šta biste izdvojili kao ključno zbog čega ste zavoleli Bojanu?Nikola: Lepotu njene duše, spoljašnju lepotu, karakter i njenu težnju ka savršenstvu.Story: Koliko je teško održavati vezu na daljinu?Nikola: Kad nešto želiš duboko iz srca i kad ne postoje kompromisi, sve je moguće. Bilo je vrlo teških perioda, ali uspeli smo i više se nećemo razdvajati.
Story: Zbog čega ste odabrali da se venčate u manastiru?Nikola: Na krštenju kod kumčeta bili smo u manastiru Mileševi i upoznali smo arhimandrita Leontija koji nam je prirastao k srcu pri prvom susretu. Kad smo se vraćali za Beograd, predložio sam Bojani da se kroz tri-četiri dana vratimo i uzmemo pred Bogom. Tako je i bilo. Prenoćili smo u manastiru, pripremili se za taj sveti čin i bilo je veličanstveno.
Story: Šta za vas predstavlja tradicija? Jeste li patrijarhalan tip?Nikola: Prolazio sam u životu kroz razne faze, sve dok nisam upoznao lepotu naše tradicije, duhovnosti i pravoslavlja. Nismo ni svesni kakvo duhovno nasleđe posedujemo i iz tog neznanja, ali i delovanjem drugih strana, odlazimo u neke druge smerove. Otkad sam sve to spoznao, postao sam ispunjeniji čovek.Story: Često vas navode kao primer za velikog humanitarca, kada ste u sebi osetili želju da pomažete drugima?Nikola: Mislim da je obaveza svake javne ličnosti da pokreće u ljudima nešto dobro, da se trudi da bude pozitivan primer i pomaže koliko može. Pošto nam je data ta moć da delujemo na ljude, hajde da je upotrebimo na najbolji način. Oni nas vole, slušaju, plaćaju karte za naše koncerte, pa daj da i mi njima damo nešto više od pokazivanja skupih automobila, bezveznih cipeletina i plastičnih viškova. Sve prođe, ali osećaj da si nekome pomogao u životu i tuđa sreća ostaju zauvek.Story: Kakav odnos imate sa svojom braćom?Nikola: Odličan, s Markom se viđam skoro svaki dan. Imamo i zajedničko društvo, tako da smo baš bliski. Sa Dariom se često čujem telefonom i uvek se radujem našem susretu. Doći će u oktobru s porodicom na Markovu svadbu i mnogo smo srećni što ćemo upoznati sinovce. Dario je divan dečko, pun bratske ljubavi prema nama i mi ga mnogo volimo.Story: Kad planirate povratak za Beograd?Bojana: Krajem septembra vraćamo se na neko vreme u Srbiju.Story: Kakvi su vam poslovni planovi za naredni period?Bojana: Uskoro planiram da uđem u neke druge vode, a što se tiče mog posla, mislim da mu je došao kraj, barem što se tiče profesionalnog modelinga.Story: Nikola, šta publika može da očekuje od vas?Ono što su navikli od mene u poslednjih nekoliko godina – samo iznenađenja. Mislim da je za moj posao taj efekat nenadanog vrlo bitan. Jeste da se publika još oporavlja od šoka koji sam im priredio albumom Ovaj put, ali polako sve ide tokom koji sam zamislio. Ipak sam napravio velike promene u svojoj muzici i potrebno je vreme da se ljudi naviknu na mene kakav sam sada. Mogu sigurno da im garantujem da će moja muzika i sve što je prati biti kvalitetno. Želja mi je da prenesem bitne poruke svojim radom.Story: Koliko na vaš posao utiče to što dosta vremena provodite u Americi?Nikola: Utiče, naravno. Način života koji imam u Los Anđelesu daje mi vremena da smišljam nove ideje i pravce u kojima će ići moja karijera. Ovde može dosta toga da se vidi i nauči, tako da mnogo toga dobrog upijam.Razgovarala: Moni MarkovićIzvor: Story.rs
Sa sajta Story.rs pročitajte i:Zbog njene čestitke Aleksandar neće zaboraviti ovaj rođendan: Jovana Pajić je svom mužu pripremila iznenađenje o kojem će se dugo govoriti (FOTO)Tamara Dragičević otkriva: Sve o nezi moje koseEva Ras: Kancer se ne može pobeditiNina Morić: Oporavak posle teške operacijeMarijana Kovačević i Nikola Nemešević Nemeš: Kruna turbulentne ljubavi
