Nada nam je priznala da u vreme najveće slave nije imala ni za lek i da ju je život naučio da na garderobu ne baca pare, zbog čega je često na meti modnih kritičara.Karleuša je nedavno poručila starijim koleginicama da treba da se ugledaju na nju.- Doći će vreme da i Karleuša ostari, ona je sad mlada, a i ja sam u svoje vreme harala. Ja nikog nikad nisam napadala. Mladost je oružje, ali ja ga nikad nisam koristila. Sistem vrednosti je poremećen. Jelena smatra da pevačice moraju da budu skockane i da prate trendove da bi uspele. Da li bez toga neko može da postane zvezda?- Mi nismo imali šta da obučemo osamdesetih, ceo Beograd je bio u gaćama, pelenama... Svi glumci i pevači nosili su pelene koje su farbali, pravili smo suknje od toga jer nismo imali novca za garderobu. Sećam se da sam „ubijala“ na turnejama, a nisam imala šta da nosim, u to vreme niko nije ni gledao kako smo obučeni. Kad gledam Tanju Bošković u filmovima, umrem od smeha zbog onih haljina sa širokim ramenima, pa Snežanu Savić i mnoge druge. Da li dajete veliki novac na garderobu?- Ne, ja sam kreativna. Ne bih mogla da finansiram odeću koju Jelena nosi, to je veoma skupo. Na Karleuši nema stvari koja košta manje od hiljadu evra, ona živi u drugom vremenu. Hoćete da kažete da se u vašoj mladosti manje zarađivalo od pevanja nego sada, pa niste mogli to da priuštite?- Zorica Brunclik, Miroslav Ilić, Usnija Redžepova i ja radili smo više za aplauze nego za novac. Nas 30 nastupa na stadionu i ceo honorar delimo na ravne časti. Dok platimo troškove i porez, ništa ne ostane. Karleuši i Ceci sve ide direktno u džep, sav trošak im je orkestar. U moje vreme završimo koncert, svi u autobus i koliko god da nam daju, mi smo srećni. Daju nam samo hranu i idemo na turneju „Pesma za lek“ mesec dana bez para. Ostavim mog Mikicu, koji je bio beba. Dođem kući i šta si radio - ništa, šta si doneo - ništa. Uđem posle mesec dana turneje u apoteku i nemam para da kupim „aspirin“, već tražim da mi poklone. Vaše koleginice ne govore rado o tim vremenima.- Sramota ih je, verovatno. Bila su mnogo teška vremena. Danas pevači za jedno veče zarade više nego što smo mi zarađivali za pet meseci. Miroslav Ilić i ja smo mnogo radili u režiji, plaćali smo čitavu ekipu, bile su nam pune hale, ali smo plaćali sami i hale i državi porez. Od „Estrade“ smo dobijali dnevnice, od tih dnevnica smo jeli, plaćali hotel i još gledali da uštedimo. Tada nije bilo sponzora, mi smo od te bede uspeli nešto da uradimo. Moja generacija pevača je na trgovima pevala za džabe i bili smo srećni, a sada traže po 30.000 evra. Ja te pare nikad nisam zaradila za jedno veče. Vesna Zmijanac se očigledno stidi svega toga, tih naših početaka, ona ko da je došla iz Bele kuće! Mlade pevačice se trude da na nastupima budu provokativno obučene. Da li ste se i vi skidali nekad da biste privukli pažnju publike?- U moje vreme toga nije bilo, bilo je sramota ići razgolićen, gazde televizija nisu htele da nas puste kad dođemo u dekoltiranim majicama. Nije bilo ni silikona, ni šminkera, ni raznih pomoćnih sredstava koja danas svi koriste. Danas na nacionalnim televizijama može svako da gostuje, a tada je bio uspeh doći do toga.
Ja sam luda, i to mi pristaje!
Vaš ekstravagantni stil često je na meti modnih kritičara.- Sad je milina, ima mnogo tržnih centara, za hiljadu-dve dinara možeš da kupiš cipele, za dve hiljade haljinu i da „ubijaš“ kako izgledaš. Kad je neko mlad i zategnut, sve mu dobro stoji. Ja volim ekscentrične i ekstravagantne stvari. Ja sam luda, i to mi pristaje. Svojevremeno sam pratila stil Josipe Lisac, Bebi Dol, Slađane Milošević...
