Kada su došli na festival, Boris i njegova supruga krenuli su u kafić u kojem se dogodio zločin. Kako kaže Boris, konobar ih je sproveo do stola pored Dijaninog, ali se u poslednjem trenutku njegova supruga predomislila, te je htela da pre toga prošetaju.
Kada su se vratili u isti kafić, to mesto je bilo zauzeto, a oni su seli u drugi deo lokala.
"Sreli smo Sinišu ispred, jeo je pljeskavicu. Pitao sam ga "Komšo, šta radiš" on je odgovorio da jede, pa će u provod. Prošetali smo se i kada smo se vratili konobar, nas je smestio na drugo mesto malo podalje od bine. Kada sam čuo pucanj, mislio sam da je vatromet, a onda kao da je stampedo krenuo prema nama. Video sam pušku i rekao ženi "Beži!", vidno uznemiren priča Boris.
Kako ističe, njegova supruga, prepadnuta pucnjima i prizorom, povukla ga je sa sobom.
"Oko nas su trčale ranjene devojke, krvi je bilo na sve strane", priča pevač.Tek kada je došao kući, Boris je saznao je da je Siniša Zlatić ubio pet ljudi, a 22 ranio.
"Dijana je živela preko puta nas, a Siniša tu blizu, na ćošku. Celog života se poznajemo, duša mi se cepa. Dijana je imala dijabetes, skoro smo baš pričali. Njeni otac i majka su na sedativima i plaču, ostadoše bez ćerke, a dete bez oba roditelja", drhtavim glasom priča Boris.
Kako kaže, Siniša je imao povremene napade histerije.
Boris kaže da je čuo da se u Žitištu priča da je Sinišin otac imao bahat stav po pitanju žena, te da je učio svoje sinove "da na vreme ženama razbiju zube da se zna ko je muško".
"Ne treba nama ISIS ili bilo koja teroristička organizacija. Kada imamo ovakve ljude, sami sebi ćemo iskopati oči. Dijanin otac ga je cenio i poštovao kao da je njegov sin. Ovo nisu zaslužili, niko, bili su nedužni ljudi. Bolje da je tu pušku uperio u sebe, a ne da pobije pola sela", kaže Petrović.
(Blic)
