Marija je na Fejsbuku objavila pismo, koje je posvetila jednom mladiću, a koje prenosimo u celosti.
Male skice naše svakodnevice: Čekam danas bus na jednoj stanici pored koje je cvećara. Nailazi auto koji vozi mladić od ne više od 30 godina. Staje na sred stanice i ulazi u cvećaru. Autobus ne može da stane na obeleženo mesto, nego se zaustavlja u srednjoj traci. Putnici pretrčavaju da bi ušli u bus. Nailazi drugi bus, opet ista slika. Uđem u cvećaru i kažem: "Brate, stojiš na sred autobuskog stajališta." On kaže: "Šta me briga". Reko': "Popni se na trotoar, ima mesta". Kaže: "Baš me briga." Kažem: "OK, sad ću da ti zapišem broj". Kaže: "Zapiši ionako nije moj auto".
Izađe on sa tom jednom ružom koju je kupio, verovatno da bi je poklonio nekoj devojci, da bi pomislila da je fin i pristojan momak. Ko zna kada, ali ona će jednom sigurno saznati da ima posla sa primitivnim i nesvesnim neandertalcem. A puno ih je. Jedna ruža ne čini frajera. A ni buket, a ni buket...
