Rada Manojlović će za Uskrs samo svratiti u svoje rodno selo Četereže, jer će i ove godine, kao i svih prethodnih, raditi na najveći hrišćanski praznik.Ona žali za detinjstvom, kad je s porodicom slavila ovaj praznik i sa setom se seća svoje nane, koja ju je mazala crvenom farbom po obrazima. Volela je da zajedno sa sestrom farba jaja, ali to danas, zbog prirode svog posla, ne praktikuje.- Teško mi je što na ovaj praznik u svoju rodnu kuću dolazim kao gost ili putnik namernik, i to u mimohodu između nastupa.Kakav je tvoj emotivni status?- Nema ko da me poljubi i, pravo da vam kažem, baš mi prija.Pa s kim ćeš se tucati?- Stvarno u našem rečniku imamo katastrofalne sinonime. Naš jezik je jako dvosmislen. Tako su me nedavno pitali da li sam duvala misleći na alko-test, a onda je to preneto kao da sam rekla da duvam. Zato molim sve lektore da pod hitno smisle neke bolje izraze, zato što se naš narod ozbiljno vređa. Zato ne želim da koristim izraz tucanje, već čukanje.Dobro, s kim ćeš se čukati?- Umesto da budem sa svojima, radim po belom svetu i čukam se s jajima s muzičarima i gazdama diskoteka. Gde god da sam, ispoštujem tradiciju.Šta pamtiš iz detinjstva vezano za ovaj praznik?- Kako smo farbali jaja na Veliki petak. Obično je bilo lepo vreme, pa smo sestra i ja bose trčale po dvorištu. Bile smo veoma srećne. Sećam se kako me je nana mazala crvenom bojom po obrazima da bih cele godine bila zdrava. Ali ono što je nezaobilazno jeste besomučno jedenje jaja.Da li ti se čini da je poslednjih godina i od najvećeg praznika pravi vašar?- To samo važi na estradi. Tu je sve nekako megalomanski, od svega se pravi vašar. Ne može da se osete mir i spokojstvo koje praznik kao što je Uskrs sam po sebi nosi. U Četerežu je druga priča. Tamo kao da je vreme stalo. Mi na estradi smo se malo pogubili u tom ludilu i brzini kojom živimo.
