"Imaš jedno dete koje je bolesno i ne možeš da mu pomogneš, i jedno normalno dete koje traži pažnju. Vodila sam ih kao majmunčiće svuda sa sobom i u prodavnicu. Posle su krenuli oboje u vrtić pa je bilo lakše. Starije dete (koje je bolesno) nije primećivalo ovo mlađe, nema osećaj za njega, nema komunikacije.
"Stariji sin je bio u komi zbog epilepsije. Ja nisam znala da je to epileptični napad. Samo je prošao i počeo da se tetura i bio je pun krvi. Bio je polu mrtav. Zvala sam hitnu pomoć, 3 dana je bio u komi. Ja nikada pre nisam videla epileptični napad. Prognoze su bile 3 odsto da će izaći iz kome. Imao je 4 teška epileptična napada. Toliko teška da je polomio krevet. Ali kad sam videla tu penu i trzanje, i instiktivno majčinski sam mu pomogla. To se dešava na svakih 6 meseci i to su jako veliki napadi i svaki put postoji mogućnost da nastrada i to je najteže od svega. Nemam pravo da se predam, jer je on apsolutno zavisan od mene, ako mu ne dam da jede ili ga odvedem kod doktora, neće imati ko. Imam i drugo dete koje moram da podignem. Otuda možda moja vedrina".
"On je stalno u pokretu, ne može da se smiri. Pažnja mu je rasuta na hiljadu delova. Voli da sluša muziku. Voli Gastoza na primer. Voli da se šeta i da bude napolju. Uskoro puni 16 godina".
"Najteži deo priče je mirenje sa činjenicom da nema leka. Kada vam najbolji stručnjak slegne ramenima, sve stane. Nemaš mogućnost da više zavaravaš sebe. Vreme to izleči i pokaže. Pomiriš se sa tim, hteo, ne hteo. Ja sam se užasno naljutila na njegovog psihijatra, kad je dao dijagnozu, a ispostavilo se da je u pravu. On je 12 godina evo već uz nas. Zahvaljujući njemu sam izbegla lažne lekare i lešinare, koji kada osete da ste u problemu, to iskoriste".
"Moj najveći strah i najveća želja je da odem pola sata pre njega".
"Više se plašim za svoj život, nego za njegov. Užasno se bojim da se meni nešto ne desi jer ja imam odgovornosti. Najviše se bojim i epileptičnih napada. Poslednji je bio pre mesec dana. Najviše se bojim da se ne povredi u stanu prilikom pada. Ne mogu o tome ni da pričam".
