Vladimir Ilić, direktor gradskog centra za socijalni rad, istakao je da je najveći problem dugogodišnjeg primanja socijalne pomoći to što mnogi nemaju osnovno obrazovanje.
- Moraju da se osnaže da ostvare adekvatne kvalifikacije koje će im omogućiti da dođu do trajnijeg posla, da ne budu samo angažovani na privremenim fizičkim poslovima - kaže Ilić.
Mikaina Stevanović iz beogradskog centra za socijalni rad, navela je da bi uskoro trebalo da se donese uredba koja će podstaći korisnike da izađu iz sistema socijalne zaštite. Ona je istakla da na neki način ova socijalna pomoć može da bude i demotivišuća jer ih pasivira da se angažuju.
- Kroz socijalnu pomoć oni dobijaju čitav set prava materijalne pomoći koji ima daju osećaj sigurnost - kaže Stevanovićeva.
U sisitemu socijalne pomoći ima oko 20.000 korisnika usluge, od kojih je 10.000 radno sposobno. Međutim, kvalitativna analiza pokazuje da je od toga samo 5.500 radno sposobno, jer postoje korsnici poput žena sa decom, trudnica, ljudi sa višetrukim zdrastvenih problemima zbog koji ne mogu da budu radno angažovani.
Zorana Kunosić
