BEOGRAD - Povodom sve češćih medijskih nastupa gradskih čelnika o rešavanju problema taksi prevoza u gradu Beogradu i uklanjanju takozvanih divljih taksista sa ulica našeg grada, prinudjeni smo da se obratimo javnosti saopštenjem.
Mi smo predstavnici jednog dela “nelegalnih taksi preduzetnika” grada Beograda. Ali mi nismo divljaci, mi smo gradjani ovog grada rodjeni u Beogradu, koji ispunjavaju sve uslove za dobijanje taksi dozvole grada Beograda, koji su ulozili značajna materijalna sredstva za prekvalifikaciju i polaganje drzavnog ispita za obavljanje taksi delatnosti u gradu Beogradu po odobrenju tadasnjeg gradonačelnika i u organizaciji Skupstine grada (dokaz Službeni glasnik iz maja 2012).
Ali nazalost Gradska uprava Beograda nam ne dozvoljava da radimo i izdržavamo nase porodice. Zbog toga smo podneli inicijativu Ustavnom sudu za ocenu ustavnosti spornih članova Odluke o taksi prevozu. Takodje naglašavamo da je u proteklih pet godina podneto još nekoliko inicijativa Ustavnom sudu, ali još uvek bez reakcije najviše sudske instance.
U najvećem broju slučajeva obezbedili smo taksi dozvole gradova iz unutrašnjosti Srbije, registrovali firme u APR-u ili se zaposlili u nekom od taksi preduzeca i tako počeli da radimo kao taksisti na ulicama Beograda. Za nas znaju u sekretarijatu za saobracaj, u sekretarijatu za inspekcijske poslove i u komunalnoj policiji.
Nema nas mnogo, prema zvanicnim podacima iz Sekretarijata ima nas izmedju 80-100 sa potpuno urednom dokumentacijom. Zato i naglašavamo da smo mi deo tkz. divljih taksista jer mi ispunjavamo sve uslove za beogradsku taksi dozvolu, a to ce vam potvrditi i gradski čelnici.
Mi nismo problem ovog grada. Najveci problem taksi delatnosti u gradu su oni koji stoje kod popularnih klubova, splavova, kod Beton hale, kod Dušanovog grada, kao i nazalost veliki broj potpuno regularnih taksista koji se bave raznim oblicima prevare, pojačanim taksimetrima, turbinama, velikim naplatama, a oni stoje na aerodromu, na železničkoj i autobuskoj stanici, TC Ušće, TC Delta sity, na mestima označenim od posebnog značaja za grad Beograd (inače za ove prekrsaje se po zakonu gubi taksi dozvola).
Dakle nas ne više od 100 smo prinudjeni da radimo u sivoj zoni sto je prosto neverovatno jer imamo registrovane firme, placamo sve dospele obaveze (porez, doprinose) sto se može i proveriti, a moramo da se krijemo od inspekcije, komunalne policije, ljudi koje i mi plaćamo i koji svoje zarade ostvaruju preko naseg poreza i doprinosa? U najmanju ruku neverovatno.
Moramo jos jednom da naglasimo da smo obmanuti, prevareni od grada Beograda, da vodimo ustavno-upravne sporove. Moramo i da naglasimo da većina ljudi zaposlenih u gradskoj upravi koja se bavi taksi prevozom moze da potvrdi da smo mi normalni, obrazovani, pošteni ljudi koji mogu da budu samo ponos ovog grada.
Što se tiče samoproklamovanih predstavnika taksista, pre svih g. Aleksandra Bjelića, oni će verovatno osuti paljbu po ovom tekstu. Oni, osim toga sto se bave ucenama (štrajk, blokada grada), i nemogućnosti rešavanja nagomilanih problema taksista kao sto su dugovanja za porez i doprinose, pod plaštom navodne brige za taksiste plasiraju dezinformacije kako smo mi najveći problem ovog grada i kako nas ima na hiljade.
U pitanju je notorna neistina jer kako smo više puta naglasili nas ima najviše 100. Mi samo hoćemo da radimo, da plaćamo porez i doprinose u nasem gradu.
Isti akteri po istom pravnom pitanju, za taksiste I njihove porodice životnom pitanju, su vec “odmerili snage” 2005.godine i Ustavni sud je tada presekao. Danas “mudro” ćuti, praktično nas ignorise, a uskratiti nekome pravo na rad, jer tako želi g.Bjelic, je ekonomski fašizam, navodi se u saopštenju potpisnika peticije Ustavnom sudu.
