"Grad Beograd je bio inicijator donošenja novog Zakona o stanovanju, jer se svakodnevno suočavamo sa problemima u stambenim zgradama. Zato je donošenje ovog zakona najviše u interesu građana i daje nam osnov da mnoge probleme rešimo", rekao je Vesić, saopštila je gradska uprava.
Taj zakon je, prema njegovim rečima, primer kako Vlada Srbije i Grad Beograd rade zajedno u korist građana. "Novim zakonom je predviđeno da svaka zgrada predstavlja stambenu zajednicu koja će imati obavezu da održi skupštinu i izabere upravnika zgrade. Upravnik zgrade će biti jedan od stanara i radiće poslove koje je do sada radio predsednik skupštine stanara, ali i mnoge druge", naveo je Vesić.
Zgrade koje imaju manje od pet stanova ne moraju da održe skupštinu stambene zajednice, ali moraju da imaju poseban međusobni ugovor kojim regulišu održavanje stambene zgrade. Takođe, Vesić navodi da se uvodi registar stambenih zajednica koji vode jednica lokalne samouprave i Agencija za privredne registre, koji će biti javna elektronska baza podataka i dokumenta o svim stambenim zajednicama. Stambene zajednice, koje to žele jer to nije obaveza već mogućnost, mogu da angažuju i profesionalnog upravnika zgrade, dodao je gradski menadžer.
" Registar profesionalnih upravnika, jer da bi se neko bavio ovim poslom mora da ispuni zakonske uslove, vodiće se u Privrednoj komori Srbije. Ukoliko stambena zajednica ne formira skupštinu stanara i izabere upravnika jedinica lokalne samouprave postaviće prinudnog upravnika zgrade koji će donositi sve odluke u vezi sa održavanjem zgrade", objašnjava Vesić.
Prinudni upravnik će rukovoditi zgradom samo dok vlasnici ne konstituišu skupštinu stambene zajednice i ne izaberu upravnika koga oni žele, rekao je Vesić i dodao da posle usvajanja zakona nijedna stambena zgrada u Beogradu neće biti bez održavanja. "Danas imamo više hiljada zgrada u Beogradu koje niko ne održava što znači da se ne peru, ne održavaju se lifitovi i ne čuvaju se. Život u tim zgradama je praktično nemoguć, a ima i bezbednosnih problema. Posle usvajanja novog zakona to neće biti moguće i svaka zgrada će biti održavana", poručio je Vesić.
On je rekao da se stambenoj zajednici, kao organizaciji vlasnika stanova i drugih posebnih delova zgrade, daje puno svojstvo pravnog lica, čime je stambenoj zajednici omogućeno da bude ravnopravni nocilac prava i obaveza u pravnom saobraćaju. Time je stambena zajednica u mogućnosti da se pojavi u svim pravnim odnosima radi lakšeg obezbeđivanja upravljanja i održavanja zgrade, kao i sredstava za finansiranje radova na održavanju zgrade. Vesić je dodao da je novim zakonom stambenoj zajednici omogućeno da jednostavnije donosi odluke i sprovodi ih u praksi.
"Uveden je kvorum za održavanje sednice, kvorum za ponovljenju sednicu, većina za odlučivanje u redovnim poslovima kao i većina za odlučivanje za vanredne poslove, čime se pojednostavio i učinio efikasnijim dosadašnji sistem odlučivanja koji je bio komplikovan za primenu", objašnjava Vesić.
Više ne postoji jednoglasno odlučivanje u stambenim zajednicama što je bilo pravo veta zbog čega se dešavalo da čitava zgrada ne može da reši problem, jer se jedan vlasnik stana inati. Sada će doneta odluka na skupštini stambene zajednice važiti za sve stanare. Omogućeno je glasanje u pisanoj formi i putem punomoćja a regulisane su situacije u slučaju da je vlasnik stana nepoznat odnosno nedostupan kao i situacije kada su stanovi izdati u zakup čime su otklonjeni brojni problemi u praksi, rekao je Vesić.
