BEOGRAD - Kraljevska Vlada Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu datiranu 23. julom 1914, koju joj je predao austrougarski ministar u Beogradu, zbog čega Carska i Kraljevska Vlada nalazi da je prinuđena da se osloni na silu oružja radi očuvanja svojih prava i interesa. Od ovog trenutka Austrougarska se smatra u ratu sa Srbijom, ovo je sadržaj telegrama koji je na današnji dan pre tačno 101 godinu crno-žuta monarhija objavila rat Kraljevini Srbiji.
Telegram s kojim je Austrougarska objavila rat Srbiji poslat je na današnji dan 28. jula 1914.godine u 11.10 sati napisan na službenom francuskom jeziku, iz Beča, preko Bukurešta redovnom poštom stigao je u 12.30 sati u Niš u kome su članovi vlade boravili jer Beograd više nije bio bezbedan grad otakd je uručen austrougarski ultimatum.
Telegram objave rata primio je dežurni u ministarstvu inostranih dela koji je požurio da ga preda predsedniku vlade Nikoli Pašiću koji se nalazio u Nišu. 
Pošto telegram da nije stigao diplomatskom poštom i baron Grizinger, nemački poslanik koji je nakon prekida diplomatskih odnosa Srbije i Austrougarske čuvao i interese Austrougarske, o telegramu nije ništa znao, predsednik Vlade Srbije Nikola Pašić je odmah zatražio proveru autentičnosti telegrama kod rumunske strane .
Kada je proverena autentičnost telegrama to je značilo samo jedno da je Srbiji objavljen rat što je bio i formalni početak Prvog svetskog rata.
Sećanja na uručenje telegrama objave rata ostavio je i Vasilij Nikolajevič Štrandman, ruski otpravnik poslova, koji je taj događaj opisao u svojoj knjizi pod nazivom „Balkanske uspomene“.
Štrandman je napisao u svojim uspomenama da se oko jedan popodne u kafani „Evropi“ okupio diplomatski kor i ministri - diplomate su bile napolju za velikim zasebnim stolom, a među njima se našao i nemački poslanik baron Grizinger. Pašić je sa suprugom Đurđinom i ćerkama Darom i Pavom sedeo za zasebnim stolom, a oko dva sata popodne kroz kapiju restoranske bašte ušao je poštar, prišao mu i iz torbe izvukao telegram.
- Pašić ga je uzeo, pročitao sadržaj, prekrstio se i pružio ga meni. U telegramu je grof Berthold javljao iz Beča da je austrougarska vlada, nedobivši odgovor od Srbije na svoju notu od 23. jula, prinuđena da štiti svoje interese i od sada se nalazi u ratnom stanju sa Srbijom‘. Ne govoreći susedima ni reči, vratio sam telegram Pašiću - piše Štrandman.
- To smo i očekivali. Naša je stvar pravedna. Bog će nam pomoći - bile su reči srpskog premijera Nikole Pašića kada je za ručkom 28. jula 1914. u niškoj kafani „Evropa“ primio telegram objave rata Austrougarske Srbiji.
Da je Pašić to izgovorio upravo sedeći u „Evropi“ potvrđuju rukom ispisana sećanja službenika inostranih dela Ivana Gerasimovića i pesnika Sibe Miličića koji su se tog dana, tačno mesec dana nakon Sarajevskog atentata, zadesili u istoj kafani na ručku.
Sećanje na uručenje telegrama ostavio je i književnik Ivo Ćipiko koji je zapisao.
„Po ručku diže se Pašić, miran, naoko bezbrižan. Ali, ipak učinilo mi se, kad sam ga pogledao, da njegove povučene oči izražavaju nešto neobično, što se tog časa dogodilo. Na ulici, ispred hotela, Pašić izvadi iz džepa jednu depešu i pokaza je francuskom ministru. To je bila depeša objave rata.“
Pašić je kasnije tog dana telegram pročitao okupljenim Nišlijama, s balkona Banovine.Ovo je telegram s kojim je Austro-Ugarska objavila rat Srbiji
Kraljevom ministru inostranih dela u Nišu
Beč 28. jul 1914. u 11.10 sati
Niš 28. jul 1914. u 12.30 sati
Kraljevska Vlada Srbije nije na zadovoljavajući način odgovorila na notu datiranu 23. julom 1914, koju joj je predao austrougarski ministar u Beogradu, zbog čega Carska i Kraljevska Vlada nalazi da je prinuđena da se osloni na silu oružja radi očuvanja svojih prava i interesa. Od ovog trenutka Austrougarska se smatra u ratu sa Srbijom.“
Ministar inostranih dela Austrougarske grof Berthold
