Prosečne zarade građana Srbije u 2016. bile za 16 evra manje nego 2012, dok su primanja u ostalim zemljama članicama bivše SFRJ neprestano rasla
Koliko se „popravio“ životni standard građana za poslednjih pet godina, dok nam je Vladu vodio Aleksandar Vučić, najbolje se vidi po tome što su prosečne neto plate u Srbiji manje nego 2012. godine, za razliku od svih drugih bivših republika SFRJ, u kojima su one porasle.
Naime, dok su u Srbiji 2016. godine plate bile niže za 16 evra nego pre pet godina, primanja Hrvata su u istom periodu porasla za 26 evra, Slovenaca za 39, Makedonaca za 25, Crnogoraca za 12 i Bosanaca za osam evra.
Kaskamo i dalje
Situacija se nije popravila ni u prvom tromesečju ove godine, pa je Srbija sa 386 evra prosečne neto zarade u martu, uz Makedoniju sa 363 evra, na začelju tabele po prosečnoj zaradi. Najbolje stoje Slovenci, koji su u martu u proseku zarađivali po 1.055 evra, slede Hrvati sa 812 evra, Crnogorci sa 512 i Bosanci sa prosečnom platom od 438 evra.
U Srbiji je, doduše, u aprilu prosečna plata skočila na 49.635 dinara (401 evro), ali i sa tom zaradom kaskamo za susedima.
Ekonomista Aleksandar Stevanović smatra da je katastrofa što se u zemlji, koja je na periferiji Evropske unije, već devet godina isto živi.
- Zaduženost pojedinaca je možda i porasla. Da bi plate rasle, mora da raste produktivnost, da bi rasla produktivnost, moraju da rastu investicije, a da bismo imali investicije, poslovni ljudi moraju da budu spremni da investiraju. Ceo zapadni Balkan je loše mesto za biznis. Tragično je da zemlje s niskim nivoima plata nisu učinile ništa da im plate rastu. Mi kaskamo i daleko smo od lidera zapadnog Balkana, nego smo država ispod proseka u svakom pogledu - naglašava Stevanović.
U Republičkom zavodu za statistiku ističu da je prosečna neto zarada od 2012. do 2014. rasla samo nominalno, dok je realan rast zabeležen samo tokom 2012, i to za 1,1 odsto u odnosu na godinu dana ranije.
Realan pad
- U 2015. zabeležen je pad prosečne neto zarade za 0,2 odsto nominalno i 2,1 odsto realno, što je najvećim delom rezultat smanjenja zarada u javnom sektoru za 10 odsto, koje je počelo da važi od 1. novembra 2014. Prosečna neto zarada u 2016. nominalno je veća za 3,7 odsto, a realno za 2,5 odsto u odnosu na 2015. - objašnjavaju u RZS.
Dragovan Milićević
KUPOVNA MOĆ PALA ZA 10 ODSTO
Finansijski analitičar Dragovan Milićević ističe da se prava slika standarda vidi u padu potrošnje i kupovne moći građana:
- Potrošnja u 2015, posmatrano u dinarima, bila je niža za 26,8 odsto, a u evrima za 26,9 odsto u odnosu na 2011. Nominalna zarada od 44.432 dinara u 2015. realno je vredela kao 37.527 dinara u 2011. Kad se u obzir uzme i inflacija, realna kupovna moć građana opala je za više od 10 odsto.
Kurir / Slavica Tomčić
