BEOGRAD- Beogradska grupa roditelja nestalih beba nezadovoljna je ponuđenim rešenjima ovog problema - kako najavljenim formiranjem mešovite komisije pod okriljem MUP, koja bi istražila pojedinačne slučajeve eventualne otmice dece, tako i ponovnim slanjem u skupštinsku proceduru zakona o bebama.
Ako bilo koje od ovih rešenja zaživi, oni, kao najveća roditeljska grupa sa više od 700 članova, najavljuju veliki protest i obraćanje Komitetu ministara, koji prati sprovođenje presuda Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu.
Kažu, bebama se trgovalo doskoro, a poslednji slučaj datira iz 2014. U pitanju je Biljana Todić iz mesta Mesarci kod Šapca, koja je podnela krivičnu prijavu MUP i tužilaštvu zbog sumnje u nestanak novorođenčeta iz šabačke bolnice. Do danas nije saznala istinu o svom detetu.
Formiranje Mešovite komisije najavio je nedavno ministar policije Nebojša Stefanović, a na inicijativu Udruženja "Za istinu i pravdu o bebama". Ova komisija trebalo bi da obuhvati predstavnike tužilaštva, ministarstava zdravlja, pravde, za rad, zapošljavanje, socijalnu zaštitu i boračka pitanja, kao i za državnu upravu i lokalnu samoupravu, i same roditelje.
S druge strane, Ministarstvo pravde, koje je već spremilo zakon o bebama i poslalo ga u skupštinsku proceduru, ali je on povučen sa formiranjem nove vlade, spremno je da neizmenjen propis ponovo pošalje pred poslanike.
Beogradska grupa se protivi i tvrdi da je formiranje Komisije samo "kupovina vremena" pred sastanak Komiteta ministara, sredinom septembra, kao i da je zakon loš. Komitet bi za mesec dana trebalo da se izjasni o tome koliko naša zemlja ispunjava presude Strazbura. A slučaj nestalih beba trebalo je odavno da bude rešen, prema presudi koju je Zorica Jovanović 2013. dobila protiv naše zemlje. Državi je tada naloženo da Zorici i svim roditeljima koji sumnjaju da su im odojčad nestala odgovori šta se desilo sa njihovom decom.
- Komisiju doživljavamo kao obmanu, a nacrt zakona predviđa parnični i vanparnični, a ne krivični postupak. Bili smo zadovoljni predlogom mera koje je 2006. izradio Anketni odbor Skupštine Srbije, ali on nije realizovan. Tim merama bila je naložena deblokada MUP, tužilaštava i sudova i formiranje specijalne jedinice policije koja bi istraživala sve pojedinačne slučajeve, bez obzira ne eventualnu zastarelost - kažu Mirjana Novokmet i Goran Filipović iz Beogradske grupe roditelja.
Roditelji su svesni da je većina krivičnih dela za koja bi eventualni počinioci mogli da budu gonjeni zastarela, i ne očekuju toliko osude krivaca koliko žele istinu. Zato je njihov predlog zakona predviđao snažna istražna ovlašćenja specijalne jedinice, zaštićene svedoke, sudska veštačenja.
Zakon koji će ići u skupštinsku proceduru, međutim, predviđa da, ukoliko ne mogu da se utvrde činjenice vezane za navodnu sudbinu novorođenčeta, sud tako i konstatuje, a roditelji dobiju odštetu. Oni se sa tim ne slažu i kažu da je to odličan način da se cela priča gurne pod tepih.
- Odšteta nije prioritet, a ovaj zakon forsira upravo nadoknadu. Nema Srbija novac koji bi mogao da isplati našu bol - kažu Mirjana i Goran.
Goran dodaje da je spreman da čuje od istražnih organa da je njegovo dete zaista preminulo, ali želi nepobitne dokaze da se to desilo:
- Papiri do kojih smo tokom poslednjih 15 godina dolazili, međutim, ukazuju na nešto sasvim drugo!
Mirjana još kaže da je za istinu o sudbini beba ključno da se skine oznaka državne tajne sa dosija o usvajanjima i da se formira DNK baza roditelja koji traže decu, kao i dece koja sumnjaju da su usvojena. U Argentini je, posle sloma diktature, formirana upravo takva baza, zahvaljujući kojoj je, prošlog oktobra, pronađeno 121. nestalo dete.
(Kurir.rs/Novosti/Foto AP)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
KURIR VESTI UŽIVO: Dogorelo do nokata! Radnici Goše protestovali pred Vladom Srbije
