icon-closeicon-commentsKurir_icon_fonts_template-38Kurir_icon_fonts_template-37icon-downicon-galleryicon-homeicon-nexticon-previcon-reacticon-searchicon-soc-fbicon-soc-gplusicon-soc-insicon-soc-mailicon-soc-rssicon-soc-twittericon-soc-vibericon-soc-wupicon-soc-ytKurir_icon_fonts_template-34Kurir_icon_fonts_template-33icon-totopicon_reactsoc-viber

Najnovije vesti

SRBI STERILNI ZBOG ZAGAĐENE HRANE: Dobro pazite šta jedete!
Foto: Shuterstock

STRAŠNO

SRBI STERILNI ZBOG ZAGAĐENE HRANE: Dobro pazite šta jedete!

Društvo

U Srbiji imamo neku vrstu epidemije steriliteta. Da li bi to mogla da bude posledica hemije u namirnicama koje unosimo? Odgovor je da, kaže ministar Goran Trivan

Zagađeno zemljište, zalivanje useva bakteriološki i hemijski neispravnom vodom i zagađene namirnice povećavaju sterilitet u Srbiji.


Veliki broj poljoprivrednika ne analizira vodu iz reka kojom navodnjavaju useve. A te reke nisu čiste, u njih se direktno izliva kanalizacija, a imamo i otpadne vode iz raznih fabrika. Ministar za zaštitu životne sredine Goran Trivan kaže da postoje institucije koje kontrolišu vode i gde se mogu uraditi analize.

foto: Zorana Jevtić

- Oni koji zagađenom, bakteriološki ili hemijski neispravnom vodom ili na neke druge načine zalivaju svoje useve najpre moraju da vode računa da će oni sami i njihova deca konzumirati te proizvode, a da će zatim, ako ih stavljaju u promet, to koristiti i ostali. Uputio bih apel svima da vodu koju koriste u te namene ipak prekontrolišu, to ne košta puno. Ukoliko je voda neispravna, može koštati zdravlja - naglasio je Trivan gostujući na TV B92.


On ističe da monitoring kvaliteta zemljišta daje raznolike podatke:

- U narednim godinama izvršićemo temeljnu analizu kvaliteta zemljišta. To zahteva vreme i novac. Posledica zagađenog zemljišta su zagađene podzemne vode. Usevi koje uzgajamo upravo na takvom, zagađenom zemljištu daju kao posledicu zagađenu namirnicu, a onda su ugroženi oni koji te namirnice koriste, od životinja do ljudi, uključujući i biljke. U Srbiji imamo neku vrstu epidemije steriliteta, da li se neko pitao da li bi to mogla da bude posledica hemije u namirnicama koje unosimo, a odgovor je da! Treba se ozbiljno pozabaviti ovim problemom. Srbija samo u prečišćavanje otpadnih voda mora da uloži pet milijardi evra.

foto: Media Centar


Branislav Gulan, član Odbora za selo Srpske akademije nauka i umetnosti, kaže da postoje institucije koje vrše kontrolu kvaliteta zemljišta:

- Bogatiji poljoprivrednici nose zemljište i vodu na analizu. Međutim, oni koji to nisu ne nose i koriste sve to tako kako je. Recimo, vidite neki proizvod na pijaci, mislite da je izuzetnog kvaliteta, međutim, neki od njih je upravo proizveden na takvom zemljištu i sigurno je lošijeg kvaliteta. To ipak nije masovna pojava u Srbiji. Taj problem se može rešiti stalnom edukacijom i poljoprivreda bi mogla da postane strateška grana.

foto: Dado Đilas

Dr Aleksandar Milošević

POJAČATI KONTROLU HRANE I VODE


Urolog dr Aleksandar Milošević kaže za Kurir da sterilitet uzrokuju, između ostalog, loša hrana i zagađena voda.

- Na sterilitet utiče više faktora, ali svakako da utiču i loš kvalitet hrane i vode. Svakako bi trebalo pojačati kontrole namirnica i vode, a i poljoprivrednika i fabrika koji se bave proizvodnjom. Potrebna je oštra politika države što se toga tiče. Kod nas ne postoji jasna, potpuna i sigurna kontrola namirnica, a ni lekova koje pijemo. Isto tako, dosta voda ne prolazi hemijsku obradu, već se toči direktno sa izvorišta, a često sadrži loš odnos minerala. Smešno je da se uzme samo jedan faktor, a da se izostave ekonomski, socijalni i vaspitni - zaključuje dr Milošević.

foto: Dragana Udovičić


OGROMAN PROBLEM Vodno zemljište upisuju kao građevinsko

DELOVE OBALE PRODAJU PRIVATNICIMA


Iako Zakon o vodama definiše vodno zemljište kao područje korita uz pripadajuću obalu, te dalje određuje posebne načine na koje se njime može upravljati, katastar ipak ne prepoznaje kategoriju vodnog zemljišta.


U njemu su delovi reka i priobalja, umesto kao vodno, upisani kao građevinsko ili poljoprivredno zemljište. Tako postaje moguće da se područja koja bi morala po zakonu biti vodna, i samim tim zaštićena, prodaju kao građevinsko ili eksploatišu kao poljoprivredno. Vodno zemljište ne postoji u katastru zato što Ministarstvo poljoprivrede, koje je bilo dužno da utvrdi njegove granice, to nije učinilo. Druga posledica nepostojanja granica vodnih područja jeste mogućnost da se delovi obala prodaju privatnicima. Nedavno je Grad Beograd prodao parcelu uz sam Dunav u Zemunu kao građevinsko zemljište, navodeći da je sve urađeno po zakonu.

 

Kurir / Mina Branković

 

Foto: Shutterstock, Media centar, Dado Đilas, Zorana Jevtić, Dado Đilas

Pratite Kurir na VIBERU:
http://chats.viber.com/kurir

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...