Biro za društvena istraživanja saopštio je danas da prestanak izlaženja nedeljnika "Vranjske" pokazuje potrebu da se preispita koncept u kojem su mediji dominantno tržišna stvar, ocenivši da su slobodni mediji hleb demokratije.
"Prihvatanje koncepta da su mediji, pre svega, tržišna stvar, tj. da njihova održivost zavisi od 'uspeha' na tržištu u državi upitne i niske ekonomske aktivnosti, odnosno gde mediji mogu dobiti novac iz izvora koji su visokorizično koruptivni, za posledicu ima da je većina medija izabrala da postane sredstvo promocije, zabave i propaganda, neki i odmazde", naveo je BIRODI u saopštenju.
Dodaje se da su oni koji su ostali verni funkciji medija suočeni sa preživljavanjem, pre svega podrškom kroz strano i domaće sufinansiranje koje je nedovoljno i neizvesno.
"Čak i sam proces raspodele novac na lokalnom nivou, koji je doživljen kao zamena za izostanak državnog finansiranja medija, a kojem su glavni protagonisti predstavnici novinarske profesije, nije doprineo funkcionalnoj održivosti lokalnih medija, a to znači da su glas kritičke javnost", naveo je Biro.
BIRODI se zalaže da su medijske potrebe i prava gradjana stvar od javnog interesa i da je sufinansiranje iz javnih izvora i za javni interes polazna tačka u kreiranju budućeg strateškog i normativnog medijskog okvira.
"Ovo posebno važi za nivo gradova i opština kojima preti, a to već neki sada jesu (npr. Kragujevac), da postanu gradovi-neinformisanosti", navodi se u saopštenju i dodaje da bez lokalnih medija koji su nosioci kritičke javnosti nema ni suštinske borbe protiv korupcije.
Prema BIRODI-ju, promenom paradigme, gradjanima koji sve to finansiraju, omogućilo bi se da ostvaruju Ustavom garantovano pravo na informisanje, a ne na promociju i propagandu, koja sada dominira medijskim prostorom Srbije kada je u pitanju informativni program.
BIRODI je naveo da želi da veruje da je postupak poreske kontrole Vranjskih plod nasumičnog odabira, a ne plod namere da se izvrši odmazda prema tom mediju.
"Najveći broj medija u ozbiljnim finansijskim problemima. Selektivnost u izboru medija koji su predmet poreske kontrole je vrsta pritiska na medije, jer se time šalje poruke da oni mediji koji obavljaju svoju funkciju mogu postati predmet kontrole, odnosno da se nekritičkim izveštavanjem i promocijom vlasti može izbeći inspekcijska kontrola", piše u saopštenju.
BIRODI dodaje da to posebno treba imati na umu ako se zna da je Vlada nekim medijima pomagala, neke "ostavljala u životu", a neke lokalne samouprave, što je slučaj u Kragujevcu, posle neuspešne privatizacije su preuzele lokalne medije.
"Slobodni mediji su hleb demokratije, a pravo gradjana da budu tačno, opširno, pravovremeno i relevantno je garantovano Ustavom i zakonom, ali i Kodeksom novinara Srbije. To bi trebalo da imaju na um autori još jedne Medijske strategije", piše u saopštenju.
Kurir.rs/Beta
