Činjenica da su u Prištini u poslednjem trenutku odlučili da ove jeseni odustanu od brzopletog obnavljanja zahteva za prijem u Unesko ubedljivo potvrđuje da su čak i njihovi najusrdniji podržavaoci u međunarodnoj zajednici procenili da bi takav zahtev naišao na veliki otpor, štaviše, da bi iritirao većinu članica Organizacije koja se nalazi pred ozbiljnim strukturnim, finansijskim i političkim izazovima, kao i izborom novog generalnog direktora, ocenio je specijalno za ”Kurir” Darko Tanasković, ambasador Srbije pri Unesko od 2014.
”Poznato je koje se države u svetu sistematski, da ne kažem opsesivno, zalažu za međunarodnu afirmaciju `Kosova`. Tu su, pre svih, SAD, Albanija, zatim određen broj članica EU, kao i muslimanskih država. Valja, međutim, primetiti da se zapaža opadanje prokosovskog entuzijazma kod nekih muslimanskih država koje su sklone da svoje posebne državno - nacionalne interese pretpostave mistifikaciji solidarnosti sa braćom po Alahu, jer shvataju da se u ovom slučaju ne radi o ugrožavanju islama, već o teritorijalnom, odnosno političkom sporu. Ukupno uzevši, stereotipna i neinventivna argumentacija prištinskih vlasti nailazi na sve veću sumnjičavost, pa i indiferentnost”.
Generalna konferencija UNESCO okupila je 195 država članica na 39. sednici u Parizu, kojom će se utvrditi pravac programa i aktivnosti u naredne dve godine. Sa ambasadorom Tanaskovićem smo razgovarali u pauzi zasedanja, koje traje do 14. novembra, uoči izbora Francuskinje Odri Azule za novu generalnu direktorku agencije UN za obrazovanje, nauku i kulturu (10. novembar), koja je od Izvršnog komiteta UNESKO dobila više glasova od Abdulaziza Al Kavarija, predstavnika Katara.
Pitanje da li Srbija danas lakše diše i da li je u Prištini preovladao razum, s obzirom da je odustala od obnavljanja zahteva za prijem u Unesko, Tanaskovića je začudilo:
”Ne razumem pitanje! Ako se pod razumom podrazumeva iznuđena razumna odluka da se ove godine ne podnese zahtev za prijem u Unesko, onda bi se moglo potvrdno odgovoriti. O nekom, uslovno rečeno, urazumljivanju u pogledu preispitivanja ukupne politike ne može biti govora i ne treba ga očekivati”.
Formulacija koju su u Prištini odabrali da bi najbezbolnije saopštili razloge svoje odluke je ublažavanje diplomatskog uspeha Srbije, smatra ambasador.
”Tačno je da je odluka doneta na osnovu pragmatične procene, ali pragmatičnost se odnosi na to da ne bi dobili dovoljan broj glasova. Dosadašnje uspešno sprečavanje `Kosova` da se domogne članstva u Unesku najbolji je dokaz da broj država koje su priznale nezavisnost ove paradržave nije presudan. U međunarodnoj diplomatiji više je algebre nego aritmetike, a ima i ponešto alhemije”...
Pragmatično odlaganje članstva u ovoj organizaciji i Interpolu Priština zasniva na punoj koordinaciji sa SAD i drugim zemljama Kvinte, smatra Tanasković.
Ne ulazi se isto u bioskop i u Unesko, kažu u Unesko.
”U diplomatskim krugovima pri Unesku, bez obzira da li je reč o zemljama koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost u Prištini, ili ne, nije sa simpatijama primljena nagla namera da se neuspeh u vezi sa članstvom u Interpolu kompenzuje na brzu ruku tzv. osvajanjem ove ozbiljne međunarodne organizacije. U tom smislu su i mogli da se čuju komentari da učlanjenje u Unesko nije isto što i kupovina ulaznice i ulazak u bioskop”.
Ambasador podvlači i da je ”veliko pitanje da li bi ovakvo Kosovo, s prirodom svog identiteta, kao paradržava, uopšte moglo ponovo da stigne na dnevni red Izvršnog saveta, s obzirom na trenutno raspoloženje u ovoj organizaciji”.
Naime, samo nekoliko dana uoči zasedanja Generalne skupštine Interpola, Ramuš Haradinaj je saopštio da se ”zahtev za članstvo povlači i da će sačekati sledeću godinu”. Ujedno je Bedžet Pacoli poručio da kosovske vlasti mogu da pribave "novih 15-20 glasova za članstvo u Unesku”, ali je u Beogradu ocenjeno da će Priština trku za Unesko izgubiti i ove godine.
”Ne treba gajiti iluzije da subjekti međunarodnih odnosa lako i brzo menjaju jednom zauzete političke i vrednosne stavove o nekom pitanju, što pogotovo važi za najuticajnije aktere na svetskoj sceni. Sve se to odražava i na klimu u međunarodnim organizacijama. Ipak, ta scena nije statična, posebno u novije vreme”, smatra ambasador Srbije u Unesko, zaključujući da će i dalje biti ”sistematske primene dvostrukih standarda i očiglednih nepravdi”.
”Treba biti mudar, odlučan, uporan i, naročito, strpljiv u borbi za svoju istinu. Ne kaže narod slučajno da laž gde ruča, tu i ne večera. O doručku da ne govorimo”!
Takođe, odluka Amerike da se povuče iz Unesko ne znači da će Vašington odustati od lobiranja za učlanjenje Kosova u tu organizaciju. Dakle, novi pokušaji Prištine, slede za dve godine i Srbija će po tom pitanju u međuvremenu nastaviti s diplomatskim naporima.
U večernjim satima 10. novembra, najavio je još ambasador Tanasković za ”Kurir”, delegati generalne skupštine Unesko će odati počast odlazećoj direktorki Irini Bokovoj. Novi generalni direktor će stupiti na snagu 15. novembra. To će biti bivša ministarka kulture Francuske Odri Azule, čiji će izbor 10. novembra biti formanost. Naravno, ukoliko se nešto nepredviđeno ne dogodi.
Kurir.rs
