Pre tri godine je postao pravoslavac, počeo da slavi Svetog Nikolu i sam naučio srpski jezik toliko dobro da je i ćirilicu uspešno savladao.
Otac mu je pola Kinez, pola Indonežanin, majka Holanđanka, a on je Srbin iz Holandije! Bonanza Tan (25) iliti Bogdan, kako mu glasi kršteno srpsko ime, pre sedam godina je prvi put došao u Srbiju i zaljubio se, ali ne samo u jednu devojku, već i u našu zemlju, narod, pravoslavlje i kulturu.
Iako je njegov trogodišnji emotivni odnos sa Srpkinjom davno prekinut, njegova veza sa Srbijom traje i trajaće zauvek jer je, kako kaže, postao naš pravoslavni brat.
Sa svega 18 godina, Bonanza je sa kik-boks reprezentacijom Holandije došao u Beograd na svetsko prvenstvo za omladince i tada upoznao našu devojku, zbog koje se neprestano vraćao u srpsku prestonicu. Kasnije ga je i sama Srbija zavela, toliko da je pre tri godine postao pravoslavac, počeo da slavi Svetog Nikolu i sam naučio srpski jezik toliko dobro da je i ćirilicu uspešno savladao.
"Ne bih znao da vam nabrojim šta mi se sve ovde dopada, niti zašto sam toliko opčinjen, ali ja jednostavno osećam da pripadam ovoj kulturi. Majka mi zbog toga stalno govori da sam verovatno u nekom prošlom životu bio najveći Srbin na svetu. Meni je mnogo lepo kod vas, uprkos tome što mi ljudi pričaju da je u Srbiji život veoma težak, ali i u Holandiji je tako. Srpski prijatelji su me nazvali „crni sin”, jer svi beže odavde, a ja sam jedini koji stalno dolazi i ima želju da ostane", priča Bonanza, koji je najviše oduševljen načinom na koji je svaki put ugošćen u srpskoj kući.
Gostoprimstvo je za njega nešto što Srbe čini posebnim u odnosu na druge nacije i po njegovom mišljenju svi treba da uče od nas.
"Sve što radite, radite sa mnogo emocija. U svemu dajete 100 odsto sebe. Meni se to mnogo dopada, jer to ne možete videti u Holandiji, mi smo mnogo hladni ljudi. Vi ste uvek tu jedni za druge kad je najteže i uvek ste spremni da pomognete, u šta sam se mnogo puta i sam uverio. Osim toga, izdvojio bih i srpski patriotizam, jer prvo što sam naučio je pozdravljanje sa tri prsta. Vaša ljubav prema domovini se retko sreće, a to kod Holanđana nije izraženo. Zato ja kod kuće imam srpsku zastavu, dok holandsku viđam samo na institucijama", kaže ovaj srboljubac.
"Srbi su veseo narod. Ovde se stalno nešto slavi, uvek ima nekog veselja. Zahvaljujući tome zavoleo sam kafane, splavove, muziku, sarmu, pečenje i rakiju. Čak sam i naučio da pečem prase. Znam i užičko kolo da igram, ali se neću zaustaviti na tome, jer mi je želja da naučim sva da igram sva kola", ushićeno priča Bonanza, kome je najžalije to što zbog posla i papira ne može češće da posećuje našu zemlju.
Njegova najveća želja je da se oženi Srpkinjom, ali nikako zbog državljanstva, već isključivo iz ljubavi.
"Mnogo bih voleo da kupim stan ili kuću u Srbiji, da nađem ljubav, da mi Srpkinja bude žena", sa nadom u očima priča Bogdan.
Koliko je Bonanzina ljubav prema Srbiji velika, dokazuje i to da se na njegovoj levoj ruci, osim brojanice i crvenog konca, nalaze i dve tetovaže koje simbolišu srpstvo.
"Majka mi je jednom rekla da se na levoj ruci tetovira sve ono što najviše voliš u životu, jer je to strana srca. Tako sam ja pored tetovaže posvećene njoj tetovirao Srbina sa šajkačom i orlom na prsima, kao i nož sa lentom na kojoj na ćirilici piše: „Kum za kuma, brat za brata”. Istu tu tetovažu ima i moj kum koji me je krstio - ponosno kaže Bonanza.
Obožava Đanija i Smederevca
Zahvaljujući pesmama je Bonanza naučio srpski jezik, a zna ih toliko da mu na svadbama nema ravnog.
"Omiljena pesma mi je „Daj mi, majko, drugi život” Dragana Pantića Smederevca, koju me je kum naučio. Slušam svašta, od Cece i Ace Lukasa, do „Beogradskog sindikata“. Od pevača najviše volim Đanija, a od pevačica Indiru Radić i Aleksandru Prijović. Što se srpskih filmova tiče, „Rane” mi je najdraži film, dok od glumaca veoma cenim Dragana Bjelogrlića i pokojnog Mandu."
Kurir.rs/Alo/Jovana Nikolić
NE PROPUSTITE
