Uoči povratka britanskog javnog servisa u Srbiju, Dmitrij Šiškin, urednik digitalnog razvoja BBC u Londonu, podseća da Britanci još mnogo treba da nauče o srpskom tržištu, kao i da će najveći izazov za njih predstavljati put do srca mladih, okrenutih ka društvenim mrežama i uvek željnih nečeg novog i drugačijeg.
Danas deluje da su novine rezervisane za stariju populaciju, dok ekrani mobilnih telefona i kompjutera umanjuju uticaj televizije.
- Digital utiče na sve sfere života. Sve televizije, radio i štampani mediji mogu mnogo da nauče od elektronskih medija, to je igra na duge staze, jer je prošlo vreme generacija koje su stasale uz televiziju. Ako se ne bavite mladom publikom, koja više ne gleda toliko televiziju, ako za vas nije čula ili joj niste relevantni, upašćete u velike probleme za 20 ili 30 godina, jer će vaš brend postati toliko nebitan da neće moći da održi korak. Zato mi živimo u veoma zanimljivo vreme, jer se upravo sada postavljaju temelji dugoročnog uspeha. Teško je, ja se bavim ovim poslom i svestan sam da se mediji menjaju, a ljudi ne vole promene jer ih se plaše. To je sve i psihološka igra, morate da ukrcate ljude na brod sa sobom, ali bez prisile.
Koliki je to izazov za novinare?
- Morate da pročitate srca i duše svojih novinara, morate uložiti mnogo novca u sastanke s ljudima, formirati uredničke timove, spojiti mišljenja i predstaviti im rezultate, jer i oni ponekad misle da je spoj s digitalnim medijima, uključujući i ono što se dešava na društvenim mrežama, ispod njihovog nivoa. Ja kao jedan od rukovodilaca BBC mislim da samo treba biti otvoren prema njima. Postoji takođe i kulturološka razlika među zemljama, ali svi u timu moraju da razumeju zašto moraju da se menjaju, ne možete samo doneti odluku i početi da je primenjujete a da ljudima ne prikažete širu sliku. Svaka promena će biti mnogo lakša ako ljudi sami počnu da vas slede. Morate da osluškujete i svoje čitaoce, ali i ljude s kojima radite, jer će i oni taj sadržaj primati isto kao i oni za koje je pripremljen. Svi oni koriste Fejsbuk, Instagram, Jutjub, ali kada je reč o poslu, većina nekako misli da to nije relevantno, a naprotiv - jeste. Ljudi i dalje ne uspevaju da razumeju zašto su bankarstvo, putovanja ili šoping već digitalizovani. Pogotovo misle da su mediji odvojeni od tog procesa, a zapravo nisu, samo smo drugi sektor koji tek treba da primeni sve digitalne tehnike. Isto je to sve. Neko prodaje džempere, a neko novine.
BBC se vraća u Srbiju posle skoro sedam godina. Kakvi su vam planovi?
- Mi smo ti koji još mnogo moraju da nauče o srpskom tržištu. Vodili smo radio i portal u Srbiji sve do 2011. godine, pa smo iole u toku, ali naravno da se menjamo. Želimo da dopremo do mladih ljudi i ljudi širokih shvatanja kako bismo doneli nešto novo čega ovde već nema. Ovo je veoma uzbudljivo poglavlje u našem radu i jedva čekam da formiramo tim. Učimo, ali smo svesni toga da pravi posao kreće tek kada počnemo s radom.
Pravila posla
STROGO POŠTUJEMO ETIKU
Šta to BBC ima što drugi nemaju?
- Mi smo ogromna organizacija s mnogo kanala, a od presudne važnosti su smernice koje nam daju oni koji kod nas rade, svi smo povezani i na poseban način se odnosimo prema svakom aspektu novinarskog posla na dnevnoj bazi. Postoji čvrsta unutrašnja kontrola i tačno se zna šta može, a šta ne može da se radi. Na primer, strogo poštujemo etiku i pravilo da se čuju obe strane, osim ako nije reč o radu naših dopisnika, njihovim izvorima verujemo. Imamo i mnogo uredničkih kolumni, mnogo se oslanjamo na urednike, ali i uvek pozivamo mlade članove ekipe da se priključe sastancima, da sednu i da razgovaramo o tome kako je program prošao - ocenjuje Šiškin.
Kurir / Milica Jeremić
Foto: Dragana Udovičić
