Originalni rukopis „Gorskog vijenca“ Petra II Petrovića Njegoša možemo da vratimo u Beograd. Josip Broz Tito je autograf 1969. tajno poklonio Crnoj Gori, što je nezakonito. Srbija je na Međunarodnoj konvenciji u Sen Žermenu potpisala povelju o neotuđivosti kulturne baštine, koja nam daje za pravo da delo vratimo u prestonicu, gde i pripada.
Ovako za Kurir govori istoričar umetnosti Živko Brković, koji je svoja istraživanja o Njegoševom rukopisu objavio u knjizi „Sudbina Gorskog vijenca“, koju je štampao u Jermenskom manastiru u Beču 1987. godine, tačno 140 godina nakon što je tamo štampan „Gorski vijenac.“
Miro Vuksanović
NJEGOŠ, DA JE ŽIV, SAD BI POBEGAO IZ CRNE GORE
Književnik i akademik Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) Miro Vuksanović smatra da je autograf u lošim rukama.
- Da je rukopis „Gorskog vijenca“ doznao kakve će tumače naći u sadašnjoj Crnoj Gori, istog časa bi pobegao glavom bez obzira. Isto bi učinio i Njegoš ako bi nekim čudom mogao danas da dođe na Cetinje Miraša Dedeića i njegovih „vjernika“.
Spomenik kulture
Prema rečima Brkovića, Njegošev autograf pripada Beogradu.
- Mi smo u Francuskoj između dva rata potpisali povelju protiv otuđivanja baštine, koja, ako bude pronađena u periodu do 70 godina od nestanka, mora da se vrati onome ko je traži. Samim tim je povratak rukopisa u prestonicu moguć i po pravnoj i po kulturološkoj osnovi - naglašava Brković.
On ističe da je rukopis nezakonito stigao na Cetinje.
- Maršal Tito je 1969. godine bez objave u javnosti poklonio Njegoševo delo Crnoj Gori. Sporno je to što je rukopis Cetinju dat kao neprocenjivi pisani spomenik kulture, bez ikakve diskusije ili najave, što je protivzakonito. On je iz biblioteke u Užičkoj ulici, u kojoj je bilo mnogo etnografskih primeraka iz celog sveta, poklonjen Cetinju.
Ministri da se probude
Brković navodi i da je Njegoševo delo toliko vredno da je nemoguće pronaći mu zamenu.
- Vraćanje rukopisa „Gorskog vijenca“ u Beograd treba da bude prvi i najvažniji zadatak naše države. Ministri moraju da se probude i nešto preduzmu. Ukoliko bismo tražili odgovarajuću zamenu za njega, onda bi trebalo da od Crne Gore uzmemo ceo Herceg Novi. A možda ni to ne bi bila fer trampa - naglašava Brković.
Dugo putovanje kupio ga kralj Aleksandar
1846.
Petar II Petrović Njegoš je napisao „Gorski vijenac“ i sa sekretarom Miloradom Medakovićem sa spisima i pismima za diplomate, te rukopisima za štampanje uputio se u Beč.
1847.
Štampan je „Gorski vijenac“ u jermenskom manastiru u Beču.
1889.
Rukopis je pronađen u trezoru bečke Nacionalne biblioteke. Ne zna se otkud tamo. Istraživanja su pokazala da je vladika ispravljao delo u štampi i da je imao više naslova.
1925.
Kralj Aleksandar Karađorđević je ispunio svoju želju da iz Beča dobije originalni Njegošev rukopis. Kraljevina SHS je kao zamenu ponudila portret cara Franje Josifa iz muzeja u Ljubljani. To je odbijeno, a bečka Nacionalna biblioteka ponudila je našoj strani da za razmenu otkupi srednjovekovni rukopis iz manastira Forau za 20.000 šilinga, ili Psaltir iz Getvajga, procenjen na 30.000 šilinga.
1931.
Kralj Aleksandar je priredio fototipska izdanja originalnog rukopisa „Gorskog vijenca“ koji je čuvan u Dvoru na Dedinju, u njegovoj ličnoj biblioteci, i poklanjao ih je odabranim pojedincima i ustanovama.
1947.
Pompezno je obeležena stogodišnjica objavljivanja „Gorskog vijenca“, ali nove jugoslovenske vlasti nisu spominjale original rukopisa.
1969.
Živko Brković je pronašao Njegošev autograf radeći u biblioteci Josipa Broza. Te godine je delo bez zvaničnog obaveštenja poslato na Cetinje. Titov generalni sekretar Vladimir Popović rekao je da je sve urađeno „po odluci druga predsednika“.
Dušan Stamenković - Foto: Profimedia; PrintScreen
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) Ekskluzivno: Zavirili smo u Titovu vilu Galeb u Igalu, ono što je izgrađeno pre 40 godina i dalje ostavlja bez daha!
