Olja Ivanjicki pripada manjem delu likovnih umetnika koji su postali slavni za života. Njene slike i crteži bili su najtraženiji, a na osnovu glasanja publike iz cele bivše velike države, bila je proglašena za najboljeg slikara 20. veka u Jugoslaviji.
Uprkos tome, mnoge slike zadržale su se u njenom vlasništvu - zbog ogromnih formata bile su neprikladne za privatne stanove, a netrpeljiva konzervativna kritika nije ih muzejima preporučivala za otkup.
Na jednoj od svojih najpoznatijih slika, nastaloj 1995, Olja Ivanjicki je, u skladu sa nazivom platna „20. vek“, predstavila pedesetak ljudi koji su obeležili ovo stoleće.
Na ovom svođenju bilansa stoleća koji je isticalo, Olja Ivanjicki zabeležila je više od pedeset likova i scena - od Kenedija, pogođenog u Dalasu, preko Borhesa, Dalija, Umberta Eka, Tesle, do - Donalda Trampa, dvadeset godina mlađeg nego danas, lepog i plavookog, sa upadljivom crvenom kravatom! Fakat koji možda potire tvrdnju da su njene čuvene teorije o mnogostrukim dimenzijama vremena tek besmislena priča.
Mačkasta tajna
Rođena je u Pančevu 1931. i krštena kao Olga. Roditelji su joj u Srbiju došli kao prognanici iz Rusije nakon Oktobarske revolucije, a Pančevo im je bila prva stanica u novoj zemlji. Kasnije joj se otac zaposlio u kragujevačkoj fabrici oružja kao majstor za topove, pa su živeli u Šumadiji.
Tokom srednje škole učila je crtanje privatno, a onda se upisala na Likovnu akademiju u Beogradu. Studirala je vajarstvo i diplomirala 1957. U početku su je kolege, mahom beogradska deca, zbog odrastanja u Kragujevcu smatrali provincijalkom, ali ubrzo im je pokazala šta znači poreklo od „carskih Rusa“ - prvi novac koji je zaradila potrošila je plaćajući poslugu.
O prvim godinama Olje Ivanjicki u Beogradu Ljuba Popović, jedan od naših najvećih slikara, pisao je: „Olja je, uz Ingrid Lotarijus (mis Jugoslavije 1968. i glumica koja se okušala i u Holivudu - prim. M. P.), bila najlepša žena tadašnjeg Beograda. Bila je toliko lepa da čovek prosto nije smeo ni da je pogleda u oči. Kao ličnost je posedovala neku magiju, neku mačkastu tajnu, i imala lepotu i čudan, smirujući glas.“
Zahvaljujući svojoj darovitosti, Olja je 1962, u vreme kada je to bilo ravno izvlačenju premije na lutriji, dobila stipendiju za studijsko usavršavanje u SAD, odakle se vratila zaražena pop artom i idejama hipi pokreta.
Ekstravagancija je bila osnovna karakteristika njene garderobe, ali i kostima koje je radila za modne revije i pozorište. Njenoj popularnosti među običnim svetom doprineli su česti nastupi na televiziji i opsežni i zanimljivi intervjui u novinama. Ali kritičari su je zbog toga smatrali „estradnim umetnikom“ i osporavali joj vrednost, pa SANU tako nikad nije hteo da je primi u svoje članstvo.
Puno udvarača
Niko još nije utvrdio koliko je slika, grafika i crteža izašlo iz njenog ateljea, a oprezne procene sežu do 20.000! Predmet njenog interesovanja bili su ljudski, prevashodno ženski likovi, ali i kompozicije sa temama koje je crpla iz savremenog života. Radila je portrete Putina, Bila Gejtsa, Tesle, a večnu opsesiju predstavljao joj je rad Leonarda da Vinčija.
Lepa i zavodljiva, uvek je bila okružena udvaračima, ali privatni život je uspešno skrivala od javnosti. Zna se i da je bila u - možda nevenčanoj - bračnoj zajednici sa jednim inženjerom, koji se posle raskida sa Oljom oženio njenom prijateljicom. Imala je i u burnu vezi s fudbalerom Dragoslavom Šekularcem u vreme njegove najveće popularnosti, a u nju je beznadežno bio zaljubljen i predsednik Srbije Draža Marković...
(Kurir.rs/Momčilo Petrović)
