Zavod za unapređenje obrazovanja i vaspitanja izradio je nove nastavne planove i programe za ove razrede da bi bili usmereni ka ishodima.
"To znači da se nastava i učenje više neće svoditi na puko nabrajanje i memorisanje činjenica, već će naglasak biti na problemskoj i programskoj nastavi, na međupredmetnom povezivanju.
PALE PRVE KAZNE U PANČEVU: Roditelji moraju da plate po 5.000 jer su im deca bežala sa časova
Komunikacija, timski rad, uvođenje preduzetništva i celoživotno učenje neke su od veština koje će se više razvijati. Učenici će sami dolaziti do nekih podataka, ali biće i više kritični", priča Gordana Mijatović iz Zavoda.
Za prvačiće projekti
Jedna od najvećih promena za prvake u osnovnim školama je uvođenje projektne nastave.
"Izborni predmeti postaju sekcije, a uvodi se čas projektne nastave na kojem bi učiteljica sa decom obrađivala pojedine teme kroz više predmeta, a grupe đaka bi radile i određene projekte da bi polako shvatili šta je to timski rad. Đaci će pri tome koristiti i telefone i računare za učenje", kaže Mijatović.
ŠARČEVIĆ SEČE TROŠKOVE, MREŽA ŠKOLA BIĆE PREKROJENA: Od učionice vrtić!
Programi su rasterećeni sadržajem koji su deci previše apstraktni i oslanjaju se na iskustvo koje deca donose u školu.
"Program za prvi razred usmeren je na detetovu najbližu okolinu da bi ono širilo vidike kako bude raslo. Primera radi, kad su u pitanju praznici, iz predmeta Svet oko nas đaci će učiti o Novoj godini, Božiću, Svetom Savi i o drugim praznicima iz njihovog neposrednog okruženja (porodica i škola), dok će, na primer, o državnim praznicima, učiti u 4. razredu kada budu učili o svojoj otadžbini", objašnjava Mijatović.
Petaci rasterećeniji
U grupi koja je radila na izmenama za 5. razred uključeni su i učitelji da bi se stekla bolja slika o tome sa kojim znanjima ona dolaze kod nastavnika.
"Program za 5. razred je najviše rastrećen. Sadržaji su ili izbačeni ili prebačeni u više razrede. Najbolji primer je biologija. Gradivo je podeljeno u 5 oblasti: poreklo i raznovrsnost životinja, jedinstvo građe i funkcije kao osnove života, nasleđivanje i evolucija, život u ekosistemu i čovek i zdravlje. U svakom narednom razredu će se njihovo znanje produbljivati", kaže Gordana Mijatović.
Više časova u gimnaziji
Za razliku od nastavnih planova za osnovce koji su usvojeni i za koje je objavljen javni poziv izdavačima za pisanje udžbenika, gimnazijski plan je tek prosleđen Ministarstvu prosvete kao predlog.
"Đaci će po svojim afinitetima birati po 2 izborna predmeta koja su multidiciplinarna i koja će učiti kroz istraživačkui projektnu nastavu. Ipak, glavna novina bi bila da prirodne nauke dobiju više prostora za vežbu, a inisistiraće se da se one uvedu i za društvene predmete i jezike", najavljuje Mijatovićeva.
AKO STE SE IKADA ZAPITALI: Evo kako učenje na dva jezika određuje budućnost vašeg deteta!
Tako bi đaci na časovima filozofije imali debate, a iz istorije i više vremena provodili istražujući.
"Gimnazijalci bi umesto sadašnjih 31 čas imali 33 časa nedeljno, koliko imaju i učenici srednjih škola za časove vežbi", kaže Mijatović.
Ona ističe da je ideja Ministarstva da za 4 godine ceo sistem bude reformisan i da se tada realizuje eksterna matura.
Menjaće i lektire
Gordana Mijatović ističe da su lektire na svim nivoima smanjene.
"U 1. razredu se vratilo čitanje u nastavcima da bi se đaci navikli da čitaju duža dela iz više puta, da povezuju pročitano. Takođe, smanjen je broj kniževnih dela, ali će se povećati izbornost", najavljuje Mijatović.
Tako, na primer, u 5. razredu neće biti obavezna dela Žila Verna i Milovana Vitezovića, pesme Branka V. Radičevića "Kad mati mesi medenjake" i "Kad otac bije", a u gimnaziji više se neće izučavati barok kao pravac, Danilo Kiš "Rani jadi", Šiško Menčetić, Džore Držić, a iz narodne književnosti izostavljene su pesme "Sunce se devojkom ženi" i "Boj na Mišaru", kao i pripovetke "Đevojka brža od konja" i "Zlatna jabuka i 9 paunica".
(Kurir.rs/Blic/Milica Rašić/Foto: Ilustracija, Shutterstock)
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(VIDEO) NAJORIGINALNIJI MATEMATIČKI ODGOVOR!
