KAKO JE GLOGOVAC PREMINUO TAKO BRZO? Rak pluća najčešće i najsmrtonosnije maligno oboljenje u Srbiji!

Društvo - 10.02.2018. 10:16h

Velikan srpskog glumišta i fimskog platna Nebojša Glogovac (49) jedan je od 10 do 15 osoba obolelih od karcinoma pluća kod kojih su se simptomi ove bolesti pojavili kasno kada je već bilo teško izboriti sa njom. Pobedila je njena podmuklost.

Njega je bolest odnela za samo dva meseca. Agresivan kancer pluća koji se "rodio" u njegovim plućima, brzo je matastazama napao i njegovu jetru zbog čega nije mogao da se operiše uprkos svim naporima lekara.

"U negde 10 do 15 odsto karcinom pluća ne daje nikave simptome već se slučajno otkrije pregledima drugim povodom. To može da se dogodio kod svih vrsta krcinoma pluća nevezano za tip. Bolest je takva, podmukla, a i kada ima simptome, nažalost, ona bude kasno otkrivena. Jer, ti simptomi najviše odgovaraju pušačkom bronhitisu ili hroničnom opstruktivnom bronhitisu pa ljudi kada imaju neku od te dve bolesti ne sumnjaju da je došlo do pogoršanja jer se znaci bolesti zaista preklapaju", kaže jedan od stručnjaka za karcinom pluća koji je, inače, bio upoznat sa borbom Nebojše Glogovca.

Ovo oboljenje, koje je opisano još 1931. godine kao neobična bolest među rudarima koji su kopali rudu bakra, gvožđa i drugih metala, bilo je dosta retko pre šest decenija.

Danas je kancer pluća jedno od najčešćih i najsmrtonosnijih malignih oboljenja u Srbiji. Sa više od 5.500 obolelih i više od 4.500 umrlih naša zemlja zauzima neslavno drugo mesto u Evropi.

Stručnjaci kažu da broj novoobolelih poslednjih desetak godina značajno raste u Srbiji, nasuprot većini zemalja u Evropi u kojima permanentno opada.

Rak pluća nastaje nekontrolisanim rastom i razmnožavanjema ćelija pokrovnog i žlezdanog epitela bronhija. Spada u zloćudnije tumore jer samo 5 do 15 odsto bolesnika preživi pet godina i pored primenjenog bilo kog vida terapije.

S obzirom na tendenciju njegovog širenja, spada u izuzetno agresivne bolest. Naime, ubraja se u maligna oboljenja sa lošom prognozom jer se oko 85 odsto novih slučajeva otkriva u kasnoj, odmakloj fazi bolesti, kada je lečenje mnogo teže i manje efikasno. Svega 20 odsto pacijenata kojima je bolest otkrivena u poodmakloj fazi može da se operiše, a jako veliki broj, nažalost, završi smrtno u prvoj godini.

Najčešće je maligno oboljenje od koga obolevaju i umiru muškarci, ali se beleži i značajan porast obolelih žena. Procenjuje se da jedan od 12 muškaraca dobije rak pluća, a jedna od 18 žena. Uglavnom oboleva populacija starosti od 40 do 70 godina, ali se granica sve više pomera ka mlađim osobama.

Simptomi ove bolesti, obično se javljaju tek kada je ona zahvatila i druge organe. Drugim rečima, bolest se uopšte ne ispoljava tegobama vezanim za pluća, nego za mesto gde je kancer metastazarirao - bol u glavi, nesvestice, bol ispod desnog rebarnog luka, bol u kostima, stomaku...

Zbog svoje podmuklosti, zapravo, karcinom pluća je veoma često dugo prisutan bez ikakvih simptoma. S obzirom na to da visoki rizik od obolevanja imaju hronični pušači, oni bi trebalo da se jave lekaru ako neki od sledećih simptoma traju duže od par nedelja, iako ne moraju biti znak samo ove teške bolesti:

- kašalj koji ne prolazi tri nedelje i duže, - otežano disanje, - dugotrajni bolovi u grudnom košu, - sviranje u grudima naročito ako je sa jedne strane, - iskašljavanje sukrvice ili krvi, - zapaljenje pluća i bronhitis koji duže traju, ili se ponavljaju sa iste strane, - promuklost koja traje više nedelja, - otežan prolazak hrane kroz jednjak i otežano gutanje, - višenedeljni "opšti" simptomi - preznojavanje ili gubitak apetita i telesne mase, malaksalost koje ranije nije bilo, povremene povišene temperature...

Najvažniji faktor rizika za obolevanje od raka pluća je pušenje, a poseban značaj ima i genetska predispozicija, zatim pol, rasa, aerozagađenja... Skoro 90 odsto obolelih su pušači. Ukoliko osoba duži niz godina konzumira cigarete rizik oboljevanja je četiri do pet puta veći. Pasivni pušači, koji inače, udahnu 40 odsto duvanskog dima, takođe, su u opasnosti. S tim u vezi jedina prava takozvana primarna prevencija jeste borba protiv pušenja, jer prestanak pušenja nakon 10 godina smanjuje opasnost od oboljevanja za 30 do 50 odsto.