. Često je isticao važnost boravka u prirodi, isticao je potrebu za poštovanjem pravih vrednosti kojih bi ljudi trebalo da se drže. Posebno je sa radošću i zadovoljstvom govorio o svom detinjstvu i konju Riđanu i svom dedi Gavrilu.
Tako je poslednja fotografija koju je objavio na društvenoj mreži upravo govori o tome, o susretu sa dedom i Riđanom.
Stalno se sa radošću prisećao svog sećanja i nesebično o tome govorio u mnogim emisijama. Tako je zabeležen njegov intervju koji je dao za emisiju "TV lica-kao sav normalan svet" na RTS-u. Upitan o tom segmentu svog života on je odgovorio sledeće:
- Mene je đed Gavrilo čekao i govorio: "Evo vojvode!", a onda bi me stavio na konja. U početku je to bio konj Riđan, a kasnije Zekan. Ja sam jahao te konje sa mantilom starim koji je bio prebačen preko konjskih leđa i držao konja za grivu. Prvih godina kad sam bio mali, deda je njega vodio, a kasnije sam dobio dozvolu da mogu i sam da jašem. To je jedno iskustvo koje niko od ljudi koje sam ja znao i koje znam i dan danas, malo ko je imao takva iskustva da živiš u kući po dvadesetak dana leti koja nema struju i vodu, nego ima fenjer - govorio je tada Nebojša.
- Ta tišina i ti zrikavci i te neke igre, seno i plašćenje, bavio sam se svim tim poslovima. Kad sam malo ojačao pomagao sam ocu, stricu i dedi. To je moralo da se radi, to je bio deo svakodnevnih aktivnosti. Vodio sam krave na ispašu i vodio ih na pojilo. Sve je to vezano za jedan lik, lik đeda Gavrila.
NE PROPUSTITE
Espreso
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
(KURIR TV) U KOJE NEBO DA GLEDAM, KUME: Vapaji Nebojšinih kolega sa klase otopile bi i NAJTVRĐA SRCA! JECAJI, SUZE I BOL!
