Otrovni otpad koji je nedavno pronađen u Obrenovcu, kada je u poslednji čas izbegnuta ekološka katastrofa, ponovo je otvorio priču o tome da Srbija nema centar za opasan otpad, zbog čega je država do sada trošila 1,5 evra po kilogramu otpada na ime troškova zbrinjavanja takvih materiju u EU.
Prema statistici Agencije za zaštitu životne sredine, Srbija u ovom trenutku ima više od 3.500 divljih lokacija i smetlišta i više od 150 velikih gradskih smetlišta.
- Situacija u kojoj se Srbija našla sa otkrivanjem velikih količina nepravilno i po okolinu opasno uskladištenih otpadnih i toksičnih materija jasno opominje. Sa jedne strane ne postoji odgovarajući broj inspektora za zaštitu životne sredine a sa druge dolazimo do spoznaje da ne postoji realna odgovornost fabrika iz kojih on potiče, odnosno da ona prestaje onog trenutka kada otpad napusti fabrički krug, kaže stručnjak za bezbednost Ilija Životić.
On navodi da uzpravo tu leži glavni problem, odnosno da je taj deo najslabija karika u celom lancu.
- Da bi se izbegle ovakve situacije mora se u slučaju odlaganja opasnog otpada uvesti odgovornost fabrike proizvođača. Ne može i ne sme glavni parametar za sklapanje ugovora o skladištenju otpada da bude cena. Svaka fabrika koja kao nusproizvod ima ovakav otpad mora imati odgovorno lice koje će proveriti reference firmi koje se javljaju na tender za odlaganje toksičnog otpada, navodi Životić.
Po njegovim rečima, poKstoji veliki broj kurseva kako se to radi ukoliko fabrika već nema odgovorno lice korporativne bezbednosti. Karakteristike o kojima treba voditi računa su: dužina postojanja firme (izbegavati one koje su otvorene neposredno pre tendera), upisani kapital (firme koje ne ispunjavaju osnovne uslove su većinom otvorene sa minimalnim zakonski definisanim kapitalom), broj zaposlenih ( svaka kompanija koja se ozbiljno bavi ovom vrstom posla mora imati minimum 20 zaposlenih), promet preko računa( veoma bitana stavka, ako je promet mali to je jasan pokazatelj da se transakcije obavljaju kešom bez računa a ovaj posao je izuzetno skup), školska i stručna sprema zaposlenih u kompaniji koja se javila na tenderu(za bavljenje ovim poslom potrebna su specifična znanja), naravno potrebno je kontaktirati i nadležno ministarstvo zbog provere dozvola, i naravno potrebno je fizički obići tu kompaniju, osmotriti predviđenu lokaciju za odlaganje.
- Tek kada se situacija u fabrikama promeni, kada se uvede odgovornost u tom delu i kada se njihov menadžment počne ponašati društveno odgovorno a ne bude samo jurio za nižim cenama dobićemo rezultat, kaže Životić.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
