- Mi takvog borca više nemamo. Ona je jedina osoba u ovoj zemlji koja se istinski, uporno borila protiv korupcije - rekla je posle smrti Baraćeve Vesna Pešić i, ispostaviće se, pet godina kasnije bila u pravu.
Verica je preminula 19. marta 2012. godine.
U Srbiji smo nekako navikli da se protiv anomalija u državi ne bore institucije, kako bi to trebalo, već pojedinci. Posao koji je Verica Barać započela niko nije umeo, mogao ili hteo da okonča.
Čuvene 24 sporne privatizacije, na čijem rešavanju je uporno insistirala, ostale su uglavnom u predistražnim postupcima.Danilo Šuković, suprug Baraćeve i njen saradnik u Savetu, kaže da na čemu je ona insistirala nije se ostvarilo.
O radu Saveta za borbu protiv korupcije, koji je ona predvodila, nije želeo mnogo da priča:
- Verica je bila Savet, institucija, svi mi smo nekako bili samo uz nju. Ona mu je dala i artikulisala njegov smisao. Zašto se nije pojavio neko poput nje? Pa, takva hrabrost i mudrost se retko viđaju u Srbiji, a to ni u njeno vreme većina nije videla. Šuković ističe da su je predstavnici vlasti u početku često pominjali i „perfidno iskoristili za svoj rejting”.
Sociolog Vladimir Vuletić video je Vericu Barać kao ženu koja je vrlo pragmatično i hrabro nastupala u slučajevima spornih privatizacija, ali kako kaže, u borbi protiv korupcije generalno postoje ozbiljne protivrečnosti.
- Dug je put od sumnji do dokaza koje će podneti tužilaštvo. Postoje protivrečnosti i između političke volje da se nešto uradi i onog što zakon dozvoljava - smatra Vuletić.
Savet za borbu protiv korupcije, sa Baraćevom i bez nje, nije ista institucija, ili bar tako deluje sa strane. Za javnost u Srbiji rezultati ostaju nevidljivi. Jelisaveta Vasilić, koja je Vericu Barać nasledila na mestu predsednice Saveta, kaže da oni i dalje rade svoj posao.
(Blic)
