7 nerešenih ubistava u Srbiji

1. Radovan Stojičić Badža: Maskirani ubica u picerijiZamenik ministra policije likvidiran je 11. aprila 1997. u beogradskoj piceriji „Mama mija“ dok je sedeo sa sinom Vojislavom i carinikomGeneral-pukovnik Radovan Stojičić Badža (46), zamenik republičkog ministra policije i načelnik Resora javne bezbednosti MUP Srbije, ubijen je 11. aprila 1997. u beogradskoj piceriji „Mama mija“. Policija je ubrzo blokirala ceo kraj i izlaze iz grada, sprovela detaljnu kontrolu prolaznika i automobila, ali ubica nije uhvaćen.Napad s leđaTe večeri Stojičićev sin Vojislav sedeo je u restoranu „Mama mija“ s prijateljem koji je po zanimanju bio carinik. Oko ponoći mladić je telefonom pozvao oca i rekao mu da dođe. Stojičić se ubrzo pojavio u svom BMW. Seo je leđima okrenut ulazu i izlogu restorana. Naspram njega sedeo je Vojislav, a s leve strane stola bio je prijatelj.Pola sata posle ponoći na vratima se, držeći automat, pojavio muškarac visok oko 185 cm, u tamnoj jakni, tamnim farmerkama i s čarapom na glavi. Uzviknuo je: „Svi na pod!“ i ispalio rafal u zamenika ministra. Svi hici pogodili su Stojičića u vrat i glavu i ubili ga na mestu. Niko drugi nije povređen. Ubica je zatim istrčao iz kafane, ispalio jedan rafal u veliki izlog i nestao bez traga.Prema nekim izvorima, ostali gosti u restoranu, među kojima je bilo i policajaca, ostali su da leže još čitavih pet minuta. Naoružani pripadnici MUP Srbije zaustavljali su gotovo sve automobile koji su napuštali Beograd, legitimisali vozače i zapisivali registracije.U samom gradu legitimisani su i pretresani prolaznici, a bilo je i zaustavljanja autobusa GSP... Ubica nije pronađen.Radovan Stojičić policijsku karijeru počeo je kao pozornik. Već u srednjoj milicijskoj školi bavio se rvanjem i džudom, a zatim je završio Višu trenersku školu, pa DIF, da bi magistrirao na temi o fizičkoj kondiciji specijalaca. Postao je referent fiskulture u Gradskom SUP u Beogradu, a sredinom osamdesetih postao je zamenik komandanta u Specijalnoj jedinici MUP Srbije.Veza s ArkanomUčestvovao je u izbacivanju rudara koji su štrajkovali na Starom trgu na Kosovu, a zatim je rukovodio teritorijalnom odbranom u istočnoj Slavoniji, dok je s „tigrovima“ bio i Željko Ražnatović Arkan. Iz tog vremena datiraju optužbe da se Stojičić upleo u kriminal i šverc velikog obima, što je kasnije navođeno kao motiv za ubistvo.Početkom ovog meseca Apelacioni sud u Beogradu pravosnažno je osudio Sinišu Stojčića, Badžinog brata, na četiri i po godine zatvora zbog šverca cigareta u Srbiju tokom devedesetih. Radovan Stojičić Badža se u optužnici pominje kao jedan od organizatora grupe i da je zloupotrebom službenog položaja sprečavao da bude otkriven šverc duvana.A visoki funkcioner SDB i pomoćnik Jovice Stanišića Radoslav Lukić Lule ispričao je autorima knjige „Oni su jači od nas“, Miodragu Vukoviću i Vojislavu Tufegdžiću, da mu je 17 dana pre Badžinog ubistva jedan beogradski advokat preneo upozorenje da će Badža biti likvidiran u narednih 15 dana jer je, navodno, bio umešan u likvidaciju kriminalca Voje Raičevića, poznatijeg kao Voja Amerikanac, godinu dana ranije.Lukić je o tome odmah izvestio Stanišića i o tome sastavio službenu belešku.

2. Pavle Bulatović: Ubistvo u kafani

Ministar odbrane SRJ upucan je iz „kalašnjikova“ 7. februara 2000. dok je sedeo u restoranu „Rad“Pavle Bulatović (52), ministar odbrane SRJ, ubijen je 7. februara 2000. u 18.55 dok je u restoranu beogradskog fudbalskog kluba „Rad“ sedeo s general-majorom u penziji Vukom Obradovićem, tada direktorom YU garant banke, i vlasnikom restorana Markom Kneževićem. Za njihovim stolom sedeo je i neimenovani guslar.Omiljeni restoranKafana u kojoj se dogodio zločin nalazila se ispod stadionske tribine. Bila je omiljeno mesto za izlaske crnogorskih političara koji su živeli u Beogradu, a Pavle Bulatović bio je njen stalni gost. Njegov sto nalazio se u uglu sale, a on je uvek sedeo leđima okrenut zidu. Prozor kroz koji je ubica pucao postavljen je neuobičajeno visoko, pa su prolaznici jedva mogli da vide glave onih koji sede. Istraga je utvrdila da je ubica morao da se popne u restoransku baštu i da priđe staklu na najmanje pet metara.Iz ovoga i iz činjenice da je ubica bio vrlo precizan - iz „kalašnjikova“ su ispaljena tri kratka rafala, ukupno 17 hitaca, a najveći razmak između pogodaka bio je 25 cm - istraga je izvela zaključak da je reč o profesionalcu koji je delovao po planu i nečijem nalogu. Odmah posle ubistva novinari su zabeležili da su svedoci čuli pucnje, lomljavu stakla, pomeranje zatvarača na automatskoj pušci i jauke povređenih... Navodno je neko u trenutku pre nego što će odjeknuti hici viknuo: „E, to ti je zbog...“ Rafali su zaglušili ostatak rečenice.Bulatović je posle napada „praktično mrtav“ dovezen u centar hitne pomoći VMA. Imao je mnogo prostrelnih rana u predelu glave, vrata, srca, pluća. Nekoliko projektila završilo je u predelu jetre, a bila mu je povređena i slezina. O preciznosti ubice govori i to što su druga dvojica za stolom bila tek lakše ranjena: Obradović je bio samo okrznut kuršumom po koži glave i grudnog koša i na VMA je ostao da prenoći zbog pretrpljenog stresa, a Knežević je zadobio prostrelnu ranu ramena.Sukob vojske i MUPPavle Bulatović smatran je jednim od glavnih oslonaca Miloševićevog režima u Crnoj Gori i najbliži politički saradnik Momira Bulatovića, s kojim, uprkos prezimenu, nije bio u srodstvu. Zbog trvenja između Vojske Jugoslavije i MUP Srbije, policijski inspektori zaduženi za rasvetljavanje ubistava nisu mogli da provere podatke iz domena vojnog poslovanja, sklapanja ugovora, nabavke oružja... Slučaj ubistva Pavla Bulatovića poveren je istražnom sudiji Nebojši Simeunoviću, ali je nekoliko meseci kasnije sudija nađen mrtav u Dunavu.3. Nebojša Simeunović: Sudija koji je voleo zakonIstražni sudija nestao je u novembru 2000, a njegovo telo pronađeno je mesec dana kasnije. Smrt je proglašena samoubistvom, a tek 2010. utvrđeno je da je reč o ubistvuNebojša Simeunović (63), istražni sudija Beogradskog okružnog suda, 6. novembra 2000. telefonom je razgovarao sa svojom sestrom Jelicom, jedinim bližim članom porodice, i video se s nekim poznanicima, a dan kasnije poslednji put viđen je živ s dvojicom muškaraca u beogradskoj Knez Mihailovoj ulici.Depresija i alkoholPošto joj sledećih nekoliko dana nije odgovarao na telefonske pozive, što je bilo neuobičajeno, sestra je s jednim sudijinim drugom ključem ranije dobijenim od brata otvorila njegov stan.Sve je bilo na svom mestu, a od garderobe, osim jedne košulje, farmerki i kožne jakne, ništa nije nedostajalo.Kožna putna torba koju je Nebojša uvek nosio kad bi odlazio na put bila je u stanu... Sestra Jelica policiji je prijavila bratovljev nestanak.Njegovo telo pronašli su prolaznici na obali Dunava 3. decembra 2000. Okružni sud u Beogradu ekspresno je izdao saopštenje da se sudija Simeunović „ubio jer je bio depresivan, sklon alkoholu i težak srčani bolesnik“.Zanimljivo je, međutim, da na mesto na kom je pronađeno sudijino telo - iako to prcedura nalaže - nisu izašli ni istražni sudija ni javni tužilac. Prema nekim izvorima, lična karta i drugi dokumenti nađeni uz telo sudije Simeunovića bili su suvi iako je telo otkriveno mesec dana pošto je nestao. Istraga je 2006. proglašena tajnom.Verzija o samoubistvu važila je do 2010. iako su sestra i neki mediji uporno isticali nedostatke u istrazi i tvrdili da je reč o ubistvu.Jelica Simeunović tvrdila je da ima informacije da je njen brat bio u privatnom zatvoru i da su ubice čekale politički nalog. Zatim su ga ubili tako što su mu ubrizgali amonijak u uši. Prema njenim rečima, postoji dokument iz Instituta za sudsku medicinu da su u telu Simeunovića nađeni tragovi amonijaka.Nije hteo da zažmuriTek 2010, posle jedne izjave tadašnjeg predsednika republike Borisa Tadića, republička javna tužiteljica Zagorka Dolovac dovela je u sumnju verziju o samoubistvu.Zašto bi ga neko ubio?Simeunović nije imao dece i nije se ženio. Bio je posvećen svom poslu i jedan od retkih za koga nikada niko nije rekao da je nečastan ili potkupljiv.Vodio je istrage o ubistvima policijskog generala Radovana Stojičića Badže, ministra vojnog Pavla Bulatovića, optužbama protiv „julovca“ Nenada Ðorđevića, koji je došao u sukob s Mirom Marković, i padu ruskog aviona s tovarom za Gadafijevu avijaciju na Surčinu. Možda se oglušio o nečiji zahtev da zažmuri?Ili ga je stigla osveta Miloševićevih „debejaca“ zbog Kolubare?Kao dežurni istražni sudija, naime, između 3. i 4. oktobra 2000. godine odbio je da potpiše zahtev tužilaštva za hapšenje čelnika DOS Nebojše Čovića, Borisa Tadića i kompletnog štrajkačkog odbora kolubarskih rudara. Da nije tako postupio, pitanje je da li bi Petog oktobra uopšte bilo?Oni koji su tog dana došli na vlast nisu se potrudili da mu vrate dug...

4. Aleksandra Petrović: Loše vođena istraga Učenica gimnazije u Priboju ubijena je sa 25 udaraca u glavu 26. novembra 2002. Za 14 godina istrage o zločinu ništa nije otkriveno Svirepi udarci Tapkanje u mestu

5. Milica Barašin: Tajna crne limuzine

Devojka iz Subotice ubijena je 7. oktobra 2010, a policija nije uspela da otkrije ubicu već šest godina Policijska svetla Preneo telo 6. Ðorđe Andrejić: Dečak koji je nestao Dečak iz Majilovca nestao je 22. jula 2010, a njegova majka Marina osuđena je za ubistvo, ali je zatim oslobođena Presuda i oslobođenje Rasejana

7. Teodor Gaćeša: Opasan biznis

Suvlasnik „Pink taksija“ ubijen je 22. maja 2015. na Paliluli. Poznato je samo da je jedan od dvojice napadača nosio belu duksericu Osveta Nestanak partnera