Vojni ataše u Nemačkoj na vreme je javio plan Hitlerovog napada na Beograd, ali to obaveštenje niko u Generalštabu nije uzeo ozbiljnoSlovenac Vladimir Vauhnik rođen je 1896. u porodici prosvetnih radnika, ali je još kao dečak izabrao vojnu karijeru. Iz srednje vojne škole 1914, kao poručnik austrougarske vojske, otišao je na front prema Rusima. Učestvovao je u mnogim bitkama i bio ranjavan nekoliko puta, a nakon raspada Austrougarske, priključio se vojsci Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca kao kapetan. Brzo je napredovao, završivši najviše vojne škole u Beogradu i Francuskoj. Govorio je slovenački, srpski, nemački, francuski, italijanski i engleski jezik.Najmlađi pukovnikRadio je kao profesor na Vojnoj akademiji u Beogradu, zatim je bio načelnik štaba Drinske divizije, a kad je postao pukovnik, bio je najmlađi oficir tog čina u celoj Vojsci Jugoslavije. Za našeg vojnog atašea u Berlinu imenovan je 1937. Vauhnik je u prestonici Hitlerove Nemačke brzo uspostavio raznovrsne kontakte u vojnim, političkim i finansijskim krugovima. Osim toga, zaveo je ćerku vlasnika jednog berlinskog restorana u kojem su se okupljali visoki SS oficiri, sestru jednog nemačkog generala, koja je imala poznanstva s industrijalcima i višim oficirima Vermahta, i suprugu poznatog inženjera, čoveka velikog ugleda u civilnim i vojnim krugovima. Šef obaveštajnih službi Trećeg rajha u inostranstvu Valter Šelenberg u svojim memoarima zapisao je da je Vauhnik „na svoj veoma vešt način umeo od njih da izvuče sve što je bilo od značaja“.Vauhnikovi obaveštajni podvizi su zadivljujući: u drugoj nedelji marta 1941. javio je u Beograd da Hitler sprema napad na Jugoslaviju, ali u Generalštabu niko ovu informaciju nije uzeo ozbiljno. Naš obaveštajac javio je 2. aprila 1941. pretpostavljenima u Beogradu tačno vreme i plan Hitlerovog napada - 6. april 1941. godine, ali ni to nije uzeto ozbiljno. Predsednik pučističke vlade i načelnik Vrhovne komande Dušan Simović za 6. april zakazao je venčanje svoje ćerke!Rad za Pavelićevu NDHPosle napada na Beograd, Gestapo je u Berlinu uhapsio Vladimira Vauhnika. Pušten je iz zatvora posle četiri meseca, najverovatnije zato što je prihvatio saradnju s Nemcima. Iz Berlina je otputovao u Zagreb, gde se bavio organizovanjem domobrana u Pavelićevoj NDH. Jugoslovenska vlada u izbeglištvu u Londonu tada mu je oduzela čin pukovnika i proglasila ga vojnim beguncem. U Zagrebu je proveo samo nekoliko meseci, a zatim je prešao u Ljubljanu, koja je u to vreme bila pod okupacijom Italije. Tu je sa saradnicima iz vremena kad je bio vojni ataše organizovao obaveštajnu službu koja je radila za Britance.Pred kraj rata, 1944, prinuđen je da pred Gestapom preko Milana beži u Švajcarsku, a kad se rat završio, ostaje u emigraciji. Preselio se u Argentinu 1948, i sve do smrti 1955. u toj zemlji pomagao je slovenačkim iseljenicima. Neki emigrantski krugovi optuživali su ga da je za vreme rata, a i kasnije, radio i za sovjetsku obaveštajnu službu, ali ni u jednom otkrivenom dokumentu nema potvrde toga.
DRAŽIN POMOĆNIKPočetkom 1944. Draža Mihailović postavio je Vladimira Vauhnika za komandanta slovenačkog dela Jugoslovenske vojske u otadžbini. Konspirativno ime bilo mu je general Račić. Kad je iz Ljubljane pobegao u Italiju, napustio je i ovu dužnost.
