Prvi zabeleženi izbori za mis održavani su još u antičkoj Grčkoj. U Atini, za vreme proslava rođenja boginje Afrodite, najlepše devojke gole su ulazile u more, a Atinjani su sa obale posmatrali taj prizor i birali najlepšu za tu godinu.Regrutacija u HolivuduIzbori za mis kakve danas znamo javili su se posle Prvog svetskog rata. Prvo su ih priređivale holivudske filmske kompanije kako bi regrutovale statistkinje, a onda su sami sebi postali cilj, tim pre što ih je štampa podržavala. Ova moda brzo je prešla i u Evropu, a na naše prostore stigla je iz Austrije i Mađarske prvo u Zagreb. Kasnije je svako mesto koje je držalo do sebe biralo svoju mis, a Branislav Nušić ovoj se modi narugao u priči „Mis Mačkovca“. Ali nije vredelo... publici su se takve priredbe dopadale.Tako je parfimerija „Soa“ 1922. svojim mušterijama za svaki potrošeni dinar davala po jedan glasački listić da na njemu upišu ime Novosađanke i Novosađanina koje smatraju najlepšom. Nikakve liste kandidatkinja nije bilo, a pobednicu je odlučivao zbir glasova s listića ubačenih u kutiju ispred radnje.Odštampano je 12.000 a popunjena su 11.453 listića, dok je štampa izveštavala o trenutnom plasmanu. Ubrzo se ovo nadmetanje pretvorilo u oštru borbu tabora okupljenih oko istaknutih kandidatkinja. Tesnom većinom pobedila je Dora, supruga veleposednika Gedeona Dunđerskog.Pobednica prvog zvaničnog izbora za mis Jugoslavije, održanog 1926, bila je Štefica Vidačić iz Slavonske Požege, koja se naredne godine takmičila i na izboru za mis Evrope u Berlinu. Ondašnja štampa bila je uz nju na svakom koraku i nije zaostajala za današnjim tabloidima: pisalo se o njenoj novoj frizuri, o haljinama, o iskustvima s putovanja po gradovima Evrope i o njenoj filmskoj karijeri. Štefica se otisnula u glumačke vode pod imenom Štefi Vida.Ubrzo se udala za jednog bogatog Nemca iz filmskog biznisa, što je novinarima dalo povod da ispredu legendu o samoubistvu jednog njenog obožavaoca. Čak su i njegovo navodno pismo štampali...Prva golotinjaZa razliku od Štefice, koja se nije proslavila na filmu, mnogo uspešniju karijeru imala je predstavnica Slovenije na tom prvom izboru za mis. Slovenka Italina Lida Kravanja, prema biografiji koju su kasnije sklopili novinari, pobegla je od kuće da bi se takmičila. Put ju je odveo u Berlin, gde je uzela umetničko ime Ita Rina, i otisnula se u glamurozan svet filma. Posle nekoliko prosečnih ostvarenja, 1929. sa jednim češkim rediteljem snimila je „Erotikon“, prvi čehoslovački film u kojem se vidi celo nago žensko telo.Tri godine kasnije preselila se u Beograd i tu udala za inženjera Đorđevića. Prešla je u pravoslavlje i uzela ime Tamara. Sa filma se povukla 1939. godine, a pred kamere je do kraja života stala samo jednom, i to sa Batom Živojinovićem.
POSTIĐENI SVEŠTENIKO Iti Rini u filmu „Erotikon“ jedan katolički sveštenik pisao je: „Prvo leže jedno pored drugoga, a zatim jedno na drugome... Lice svakog protagoniste prikazuje se posebno i u krupnom planu, naročito Itino lice, i u njemu gledalac bez sumnje prepoznaje uzbuđenje, zatim izraz strepnje pomešan sa čežnjom, zatim bol i na kraju... Crvenim dok opisujem ove prizore.“
