Seksualnu revoluciju u SFRJ pokrenuo je Čik, koji su uređivali Ljubiša Kozomara, Gordan Mihić, Matija Bećković...Iako se socijalistička Jugoslavija u mnogo čemu ponosila sličnošću sa zapadnim zemljama, seksualne slobode u njoj dosta dugo su bile misaona imenica. Insistiralo se na čistunstvu, pa su u književnosti sve žene bile narodni heroji, a seks su imale samo domaće izdajnice (sa okupatorima!), dok je u štampi bilo nemoguće videti golu žensku! Stvari su se iz korena promenile tek 1968. godine, s pojavom magazina Čik.Siže porno-filmDa bio zaobišla stroge zakonske propise, redakcija je prvo napravila list za enigmatiku, ukrštenice i rebuse i dala mu ime Čik pogodi. S vremenom je ukrštenica na naslovnoj strani bila sve manja, a polugola devojka uz nju sve veća... i sve golišavija, sve dok jednom ženska nije bila skroz gola, bez ukrštenice, i bez onog „pogodi“ u naslovu.Taj „enigmatski magazin“, kako je sve do gašenja vođen u registrima, uređivali su Ljubiša Kozomara, Gordan Mihić, Matija Bećković... Ovaj potonji je, znamo, danas akademik, a Kozomara i Mihić, što zajedno, što odvojeno, napisali su i potpisali scenarija za brojne TV serije i filmove: „Kad budem mrtav i beo“, „Siroti mali hrčki“, „Crna mačka, beli mačor“, „Vojna akademija“...Čik je imao tiraž od 300.000 primeraka. Izlazio je dva puta mesečno na lošem papiru, ali je u njemu moglo svašta da se pročita: tračevi i intervjui sa estrade, erotski feljtoni u formi kvaziistorijskih romana sa Istoka, „Kama sutra“ u večitim nastavcima... ali su u jednom periodu najpopularnija bila pisma čitalaca. U njima su izlagana erotska iskustva ili postavljana pitanja na koja je uredništvo opširno odgovaralo... „Sestra i ja ostali smo sami u stanu. Ušla je u kupatilo dok sam se tuširao...“ i slično, nimalo nevinije od sižea najgledanijih porno-filmova. I pisma čitalaca i odgovore na njih pisali su budući akademici i ugledni scenaristi.Dosta prostora zauzimali su i oglasi, preko kojih se prvo stidljivo, a zatim sve otvorenije reklamirala i prostitucija. Čik je organizovao izbor za najlepšu učenicu - mis Bambi, pa su objavljivane slike tinejdžerki u kupaćim kostimima. Danas bi redakcija bila uhapšena.Porez na šundA kad je reč o sadržaju, naravno da je bilo i golih žena, ali nijedna fotografija tada nije bila bezobraznija od onih koje danas objavljujuju sve dnevne novine. Dosta brzo Čik je dobio imitatore: Eva i Adam, Dvoje i mnogo „bezobraznije“, ali ne i zanimljivije varijante kao što su slovenački Kaj, pa Sekspres i mnogi drugi. Jedan drugi magazin, zagrebački Start, u objavljivanju nagih fotografija otišao je korak dalje, pa su na imitaciji Plejbojeve duplerice stidne dlačice bile normalna stvar.Dugo godina ova su izdanja bila opterećena dodatnim porezom, „porezom na šund“, odnosno višom cenom, ali im to nije smanjilo čitanost. Vlasti su preduzimale i sudske zabrane, ali uzalud - ugušeni Čik vaskrsao je kao Zum, pa Zum reporter, a čak su i osnovci imali svoj magazin od te fele - ITD, formata školske sveske, koji se reklamirao kao „zgodan za čitanje na času“!
MOJA ŽENA MOJ ŠAMPIONOsamdesetih godina Duga je, uz političke tekstove i intervjue, nekoliko godina imala i rubriku „Moja žena moj šampion“. Muževi su slali amarterski snimljene erotske fotografije svojih supruga. Kritike čistunaca bile su gnevne poput onih koje se danas upućuju rijaliti programima.
