Ubistvo Branislava Matića Belog 3. avgusta 1991. predstavljalo je uvod u likvidacije koje će obeležiti devedesete.„Matićevo ubistvo...“, piše u knjizi „Vidimo se u čitulji, dvadeset godina posle“ Vojislava Tufegdžića, „počinjeno je u maniru koji će izrasti u svojevrsni zaštitni znak decenije koja sledi: iz dobro pripremljene zasede, uz dobro organizovanu logistiku i podršku, iz automatskog oružja kojeg na ulicama do tada nije bilo. Istovetan rukopis čitaće se ubuduće u svim likvidacijama tridesetak veoma moćnih kriminalaca, od kojih je većina godinama ranije predstavljala okosnicu akcija Savezne bezbednosti prema političkim emigrantima u inostranstvu.“RegrutovanjeBeli je važio za bogatog čoveka. Prvi veći novac stekao je špekulacijama sa bonovima za benzin, a docnije se prebacio na poslovanje sa auto-otpadima. S podzemljem ga je povezivalo prijateljstvo sa Đorđem Božovićem Giškom i nekoliko prestupa u mladosti. Prema kazivanju Bože Spasića, radnika DB koji je bio zadužen za regrutovanje „žestokih momaka“, Matić je učestvovao u jednoj akciji u Švajcarskoj, kada je kompromitovan albanski emigrant.Krajem osamdesetih angažovao se na strani socijalista, pa je kao vatreni pristalica platio štampanje kalendara sa slikom Slobodana Miloševića. Brzo će se, međutim, prikloniti opoziciji i Vuku Draškoviću, a kad počnu ratovi u SFRJ, postaće jedan od značajnih finansijera Srpske garde, Vukove paravojne jedinice. Tufegdžić navodi da je Matić platio šivenje 10.000 uniformi, a da je, najverovatnije, na sebe preuzeo i plaćanje oružja. To ga je svrstavalo u ozbiljne neprijatelje Slobodana Miloševića i, kao takvog, metu Državne bezbednosti.Beli je ubijen ispred svoje kuće na Voždovcu rafalima dvojice ili trojice napadača. Tog dana prisustvovao je u Topoli smotri Srpske garde sa 7.000 dobrovoljaca, a kući se uputio sa komandantom Garde Đorđem Božovićem Giškom i Aleksandrom Kneževićem Kneletom (20). Kneletov otac kasnije je tvrdio da je zaseda na Voždovcu bila namenjena svoj trojici, ali su se prijatelji prethodno razdvojili. Nakon obavljenog zadatka, ubice su uskočile u beli „mercedes“ bez tablica i pobegle. Za njima je ostalo 27 čaura.Ponižavanje policijeZašto ubice nikada nisu pronađene i zbog čega nije ni vođena ozbiljna istraga, direktno je objasnio jedan Tufegdžićev sagovornik, policijski inspektor:„Čim se stigne do motiva ili materijalnih tragova koji vode ka DB ili politici, od angažovanja se praktično odustaje. Niko zbog ubistva kriminalca ne želi da rizikuje sopstvenu glavu, jer ga u rizičnim situacijama ni služba ni država neće uzeti u zaštitu. Uostalom, kriminalci su sami birali da sarađuju s tajnom policijom i političarima, a policajce omalovažavali. Zašto bi se onda policija mešala u njihove porodične svađe i dokazivala ono što su svi znali?“
RAD ZA DBBranislav Matić Beli je 1989, po nalogu DB, postavio eksploziv u stan jednog od vođa albanske emigracije Džavida Halitaja u Cirihu. Cilj mu nije bio da Halitaja ubije nego da izazove incident zbog kojeg će ga Švajcarci proterati. Posle obavljenog zadatka, Beli je dobio pasoš od DB, kojim se često hvalio.
POGLEDAJTE BONUS VIDEO:
