Albanci su krivi za oštećenja brojnih pravoslavnih hramova na KiM, ali freska iz Gračanice ne ide na njihovu dušu, kako je tvrdio Milan RakićUčili smo u školi da su Albanci oskrnavili fresku u Gračanici, odnosno da su sa Simonidinog lica iskopali oči. Da li je baš tako?Pesnik Milan Rakić se po okončanim studijama prava u Parizu vratio u Srbiju i stupio u diplomatsku službu, pa je 1908. bio konzul u Prištini. Ali kad je 1912. godine počeo Balkanski rat, napustio mesto šefa Konzularnog odeljenja u Beogradu i priključio se komitama Vojina Popovića, vojvode Vuka. S njima je došao na granicu sa Kosovom, koje je tada bilo u sastavu turske carevine. U oktobru te godine on, koji je celog života nosio diplomatski frak, „sa redenicima prekrštenim preko kožuha i šubarom na glavi ušao je na čelu kolone“ u Prištinu. U spomen na to vreme ostale su pesme „Na Gazimestanu“ i „Simonida“. Nema đaka u Srbiji koji bar jednom nije pročitao, ako već nije naučio napamet: „Iskopaše ti oči, lepa sliko! / Večeri jedne, na kamenoj ploči, / Znajući da ga tad ne vidi niko, / Arbanas ti je nožem izbo oči!“U borbi s komitamaRakić je u ovoj prilici iskazao potrebu da ojača nacionalnu svest iznad istine. Temeljitog obrazovanja i široke kulture, uz to i dobar poznavalac lokalnih prilika, svakako je znao da Simonidu nisu oskrnavili Arbanasi, odnosno Albanci. U brojnim naučnim radovima koji se bave narodnim običajima zabeleženo je verovanje da prah sastrugan sa očiju slike nekog sveca leči vid. O ovom običaju, osuđujući ga, piše i vladika Nikolaj Velimirović, pa je, što se Gračanice tiče, gotovo sigurno da su fresku oštetili hrišćani, najverovatnije seljanke iz okoline manastira. Ali oštećenje freske manje je nego što se misli. Prema navodima Luke Mičete, pisca knjige „Stefan Prvovenčani, biografija prvog srpskog kralja“, slikari konzervatori Zdenka i Branislav Živković su u toku konzervatorskih radova izvedenih u Gračanici između 1971. i 1976. očistili naslage sa očiju ove freske i videlo se da one nisu oštećene. Simonidine oči ostale su netaknute i lepe su i svetloplave boje!Eliminisanje pesmeA publicista Sava Dautović citira drugog jednog poznatog konzervatora i pisca Svetislava Mandića, koji u svom „Dnevniku“ iz 1975. beleži da je „priroda oštećenja takva da se može reći, u celini uzev, da su oči sačuvane“. Mandić, međutim, beleži i da će objavljivanjem ovog podatka Rakićevi stihovi doći u sukob sa istinom. On se zato zalaže da konzervatori fresku ne popravljaju. „Ako konzervator eliminiše oštećenja, rupe koje danas izgledaju kao oči uništiće time onaj momenat koji je, u stvari, rodio pesmu. Eliminisao bi samim tim i dragocenu pesmu“, piše. Fresci zato do dana današnjeg nisu vraćene oči.Pripadnici albanskog naroda krivi su za oštećenja i rušenja brojnih pravoslavnih hramova na Kosovu, a najveća razaranja zabeležena su u martu 2004. godine. Ali freska Simonide ne ide na njihovu dušu...
PESNIK I ZVONOKad je na čelu srpske vojske 1912. ušao u Prištinu, Milan Rakić prvo je potražio veliko crkveno zvono što ga je 1908. sakrio od Turaka u podrumu. Izneo ga je s vojnicima i okačio o granu u porti pravoslavne crkve. Prvi je povukao uže, pa ga je predao onom do sebe, da i on zazvoni.
