7 priča o životinjama u srpskoj istoriji

1. Kamile našeg prijatelja GadafijaKad je libijski vođa 1989. došao u Beograd, na Samit nesvrstanih, u Jugoslaviju je dopremljeno šest deva, koje je poklonio zoo-vrtovimaPre gotovo tačno pet godina, 20. oktobra 2011. godine, ubijen je jedan od prijatelja Jugoslavije, koji joj je ostao veran do kraja - Muamer el Gadafi.Podrška pukovnikuSaradnja SFRJ i ove severnoafričke zemlje bogate naftom počela je još pedesetih godina prošlog veka, dok je njom vladao kralj Idris. Ali Titu to nije smetalo da 1969. među prvima prizna revoluciju koju je izveo 29-godišnji kapetan Gadafi i smenu na vlasti. U Libiji je posao tada našlo više od 20.000 Jugoslovena. Privredna razmena iznosila je dve milijarde dolara, gradile su se luke, putevi, bolnice, u Libiji su radile hiljade jugoslovenskih lekara i medicinskih sestara. „Zarađivalo se sjajno, a radilo kao što se uglavnom radi na istoku, bez žurbe i pritiska“, beleži jedan poznavalac prilika.Libija je bila među većim kupcima i boljim platišama jugoslovenskog oružja: između ostalog, od 1974. do 1985. prodali smo im više od 250 borbenih aviona tipa „galeb“ i „jastreb“ i uz njih pripadajuće sisteme naoružanja, zemaljsku podršku, obuku pilota, održavanje, remonte... U Jugoslaviji su se školovale hiljade libijskih oficira, ali su Libijci studirali i na svim drugim fakultetima. Među njima i jedan od mnogih Gadafijevih sinova.A kad su 1986. Amerikanci bombardovali Libiju jer je, navodno, kriva za podmetanje bombe u diskoteci u Berlinu u kojoj su se okupljali američki vojnici, Jugoslavija joj je pružila vojnu i ekonomsku podršku. Pukovnik Gadafi to nikada nije zaboravio. Tri godine kasnije dao je Beogradu milion dolara za organizaciju Devetog samita nesvrstanih zemalja, a sam je na zasedanje početkom septembra 1989. došao u velikom stilu.Uz brojnu pratnju, u Beograd su dopremljeni šest kamila i dva arapska konja, kao i pukovnikov pustinjski šator - libijski vođa nije hteo da menja svoje životne navike i da se odrekne jutarnje čaše svežeg kamiljeg mleka ni dok je na putu, kao ni jahanja.Vožnja „kadilakom“Konje su domaćini smestili u milicijske konjušnice na Banovom brdu, a šator je - pošto nije pronađeno pogodno mesto u Dobanovcima - razapet u dvorištu libijske rezidencije na Dedinju. Tu su bile i kamile, a osoblje se posle žalilo da su obrstile sve cveće i lišće u bašti...S Dedinja je Gadafi nameravao da u Sava centru odjaše na omiljenom belcu, ali su se domaćini usprotivili, pa je pukovnik na kraju pristao da se po Beogradu vozi zelenim „kadilakom“.„Zbogom, smešni skupe“Do govornice ga je pratilo 11 telohranitelja - šest muškaraca i pet žena, od kojih dve u maskirnim uniformama i s crvenim beretkama. Žestoko je kritikovao svoju „nesvrstanu braću“ zbog popuštanja pred imperijalističkim silama, a govor je završio legendarnom rečenicom: „Zbogom, smešni skupe!“Gadafi je iz Beograda otišao nenajavljeno i u najvećoj diskreciji, a prestoničkom zoo-vrtu ostavio je kamile. Dve su odmah prosleđene u zoo-vrt u Sarajevu, a dve na Palić. U Beogradu su ostale Ajša i Nijaz. Ajša je uginula 2001. godine, a Nijaz je 1998. poklonjen Skoplju.

2. Luks - pas koji je promenio istoriju

Tokom ofanzive na Sutjesci avioni su zasuli bombama partizanski štab, a Josipa Broza je smrti spasao nemački ovčar, koji ga je zaštitio svojim telomJedna od priča u čitankama za osnovce u vreme socijalizma bila je ona o Luksu, psu koji je tokom rata Titu spasao život.Govor na nemačkomOni koji su mogli da odvoje istinu od legende nisu bili spremni za priču, a danas živih svedoka nema. Ono što se u povesti o Luksu može smatrati istinom jeste sledeće: 13. jula 1942. Treća proleterska brigada i jedan bataljon Prve proleterske osvojili su hercegovački gradić Prozor. Kasno popodne tog dana u Prozor je stigao i Vrhovni štab s Josipom Brozom na čelu. U dvorištu kuće u kojoj su bili smešteni neprestano je lajao jedan vezani nemački ovčar, pa je Tito naredio svom pratiocu da ga odveže. Ali ovčar je bio agresivan, pa niko nije mogao da mu priđe. Tada je psu prišao Tito lično. Zaključivši da je negovana i rasna životinja pripadala nemačkom oficiru koji je pobegao, partizanski vrhovni komandant prišao je tiho joj govoreći nešto na nemačkom. Pas se umirio. Tito ga je pomilovao i odvezao s lanca i poveo sa sobom. Tada mu je i dao ime Luks. Od tog trenutka pas se neprekidno nalazio uz Tita. Pratio ga je tokom bitke na Neretvi u februaru i martu 1943, a bio je uz njega i u možda najtežoj nemačkoj ofanzivi - na Sutjesci.Vrhovni štab tada se našao u obruču, stalno tučen artiljerijskom vatrom i bombama iz aviona. Tito, njegovi najbliži saradnici i članovi britanskog odeljenja za vezu, koji su nekoliko dana ranije došli u Vrhovni štab, 9. juna 1943. nalazili su se na planini Ozren. Kad je nemački avion nadleteo kolonu u kojoj su se kretali i zasuo je bombama, svi su potražili zaklon, a Tito se bacio uz jedno oboreno deblo bukve. U tom trenutku Luks se bacio na Tita i skoro ga čitavog prekrio. To je Broza spaslo smrti jer je Luks ostao na mestu mrtav, dok je Tito bio samo ranjen u levu ruku. Od iste bombe stradalo je dvoje ljudi - Titov lični pratilac Đuro Vujović i engleski kapetan Bil Stjuart.Zamalo ga odao NemcimaPosle rata ovaj događaj bio je predmet pakosnih interpretacija i najčešće je smatran izmišljotinom komunističkih propagandista. Ali činjenica je da je major Vilijam Dikin, predratni sekretar Vinstona Čerčila i šef britanske misije, koji se nalazio u bombardovanoj koloni, u svojoj knjizi „Bojovna planina“ napisao: „Tito, ranjen u rame komadom bombe, ležao je pod telom svog alzaskog psa. I ja sam bio zakačen: moja leva cipela bila je razneta, hramao sam s lakom ranom na nozi.“Tito je brzo nabavio novog vučjaka i nazvao ga Tigar, ali mu je ovaj umalo došao glave - pri nemačkom desantu na Drvar 25. maja 1944. svojim lajanjem Tigar je otkrio partizanske položaje...3. Srbija u „svinjskom ratu“Najvažnija grana privrede u Srbiji bilo je stočarstvo, pa je odluka Austrougarske da 1906. zabrani uvoz svinja iz Srbije dovela do pravih potresa, koji su se završili industrijalizacijom zemljeTokom celog 19. veka najvažnija grana privrede u Srbiji bilo je stočarstvo. Najviše su gajenje svinje.Dogovor s BugarimaNajvažniji spoljnotrgovinski partner Srbije bila je Austrougarska - skoro celokupan izvoz stoke išao je na to tržište. Ako se ovo ima u vidu, nije teško zamisliti kakvu je buru izazvala odluka Beča da 24. juna 1906. zatvori svoje granice za naš izvoz. Taj će carinski rat između dve zemlje biti nazvan „svinjskim ratom“, a njegove posledice bile su ogromne - i neočekivane. A sve je počelo verolomstvom Bugara!Srbija i Bugarska sredinom juna 1905. postigle su sporazum o carinskom savezu. Ali, umesto da on ostane tajna dok Beograd ne završi pregovore o trgovinskom dogovoru s Bečom, kako je bilo dogovoreno, Sofija ga je krajem te godine obelodanila. Austrougarska je tada, namerna da sačuva svoju povlašćenu poziciju, od Srbije zatražila da odustane od sporazuma s Bugarima. Odmah je zabranila uvoz i transport stoke, živine i poljoprivrednih proizvoda, što je inače bila mera kojoj je pribegavala uvek, još od Berlinskog kongresa, da bi ostvarila svoje interese. Osim toga, za ponovno uspostavljanje trgovine 1906. zatražila je da naša vojska kupi austrougarske topove, iako su u ponudi bili još i nemački i francuski.Upravo je ovaj poslednji uslov, jer je zadirao u finansijske interese velikih, Srbiji pribavio prijatelje u Evropi. Engleska je uspostavila diplomatske odnose sa Srbijom, prekinute posle ubistva Drage i Aleksandra Obrenovića, a evropske banke odobrile su kredite uz koje je Srbija našla nova tržišta. Do tada je izvožena samo živa stoka, a posle austrogarske blokade grade se moderne klanice kako bi u Nemačku, Egipat, Francusku, Rusiju, Englesku i Švajcarsku moglo da se izvozi i meso. To je povuklo razvoj transporta i pospešilo razvoj trgovačkih veza uopšte. Trgovina sa Bečom normalizovana je tek 1911.Razvoj fabrikaPosle zastoja zbog balkanskih ratova i Prvog svetskog rata, modernizacija srpske privrede nastavljena je ubrzano već 1919. Tada se na tržištu pojavljuje dečji sapun „merima“ kruševačkog preduzeća „Gliša Janković i sin“ i narednih devet decenija proizvodi se po istoj recepturi. Godine 1928. proizveden je prvi avionski motor u rakovičkoj Industriji aeroplanskih motora, a Srbija je tada imala deset fabrika koje su proizvodile delove za jugoslovensku avio-industriju. U Rakovici je 1938. proizveden i prvi kamion u Jugoslaviji. Zemlja je tad imala i prvu fabriku ravnog stakla - Industrija stakla Pančevo, a smederevski „Sartid“, sa 900 radnika, bio je najveća železara na Balkanu, u Vojnotehničkom zavodu u Kragujevcu 1939. proizvoden je prvi automobil... Umesto da Srbiju baci na kolena, „svinjski rat“ pokrenuo je industrijalizaciju Srbije.

4. Razmišljanja jednog običnog srpskog vola

Radoje Domanović iskoristio je jednu životinju da njome ismeje svoje savremenike, njihovu gordost i nedostatak hrabrosti 5. Sloboda je dolazila na belom konju Zagreb je, uz borbe, oslobođen 8. maja, a posleratna hrvatska istoriografija tvrdila je da su u grad prve ušle jedinice Desetog korpusa Ko je prvi ušao Tito na konju 6. Majmun – heroj Beograda Kad je šimpanza Sami pobegao iz zoo-vrta, na ulice je izašlo oko šest hiljada ljudi koji su mu davali podršku i navijali za njega Prvi beg Borba za slobodu

7. Vaška koja je mogla da ubije Srbiju

Vojne bolnice u Prvom svetskom ratu postale su žarište pegavog tifusa, koji je dnevno ubijao više od 100 ljudi Nagla epidemija Teška borba