Obredi i rituali vlaške magije treba, pre svega, da pomognu ljudima u bolesti i nevolji, ali mnoge vračare zloupotrebljavaju svoju moć radeći o glavi članovima porodice, pa čak i svojoj deci! Magija koja pomaže je bela magija. To je ona koja pomaže čoveku da ozdravi, da stekne ljubav... za razliku od crne, koja mu nanosi zlo. Ima i takvih vračara, zna se koje su, ali se njihovo ime izgovara upola glasa. Jer one „rade“ pomoću sila tame, dok „belima“ pomažu Bogorodica i svetitelji. Borba između dobrog i zla, koja traje od stvaranja sveta, u istočnoj Srbiji se kroz bele i crne vračare vodi nesmanjenom jačinom.Saveznici - vile i duhoviVlaške vračare svoje obrede obavljaju na mestima gde se okupljaju njihovi saveznici, vile i duhovi. Obično su to mesta na kojima se ranije dogodila nasilna smrt ili stoletna stabla bez krošnje, napuštena groblja, raskrsnice, piše u knjizi „Tajne vlaške magije“ Jasne Jojić, kojoj dugujemo većinu saznanja prenetih u ovom tekstu.
Vlaške vračare tamo se upućuju noću, same i ćutke. I u samim domovima postoje mesta pogodna za vračanje. To su pragovi i prostor iza vrata, jer se veruje da tu prebivaju duše predaka, koje se često prizivaju u nesreći, i stepeništa, koje predstavlja simbol uspeha. Vradžbine počinju od najnižeg stepenika i završavaju se na pragu doma. Složeniji obredi, u kojima vračare prizivaju čitave armije duhova i sama božanstva, i čak Sunce, Mesec i zvezde, međutim, zahtevaju posebna mesta. Zvezda Danica, na primer, može se prizvati samo posle ponoći ako vračara stoji ispod krošnje šljive; Draku, odnosno đavolu, vračara se obraća sa praga vodenice, a obredno dozivanje drugih demona radi se na raskršćima. Mesta gde se ukrštaju putevi su mesta gde se nešto koncentriše i zatim grana, a u verovanju ljudi imaju posebno mesto. Vlasi, tako, imaju običaj da se pogrebna povorka od pokojnikove kuće do groblja zaustavlja na svakoj raskrsnici. Ovim se odaje počast precima, ali i pokojniku otežava da nađe put do kuće ako se povampiri. Bolesti, kao što su osip kože, glavobolja, ali i druge nesreće koje čoveka snađu bez vidljivog povoda, najlakše se leče ovako: tri večeri zaredom treba obolelo mesto protrljati zlatnim predmetom ili novčanicom, a zatim taj nakit ili novac ostaviti na raskrsnici da ga neoprezni ili pohlepni čovek uzme, a sa njime i bolest ili tegobu. Vlasi u ovome ne vide nešto nepošteno, niti ih grize savest, jer smatraju da su svoj lek tim zlatom ili novcem platili.Poziv demonaNa raskrsnicu će izaći i vračara kad mora da prizove demone. Pošto tada niko ne sme da joj prekine obred, one slučajne prolaznike izbegavaju tako što biraju gluvo doba noći, a da bi bile sigurne da niko neće naići, na raskrsnicu izlaze u vreme mraza ili nepogode. Pre nego što stupe u centar raskrsnice, one se svlače gole, a onda raspletene kose i podignutih ruku šapatom izgovaraju obredne reči i imena demona i mračnih sila koje pozivaju da bi im ovi odagnali tuđe čini ili prenele one koje vračara šalje na nekog drugog.
PRENOŠENJE NESREĆELjudi na raskrsnici ostavljaju svoje stvari u nadi da će ih neko drugi uzeti i da će s njima preuzeti i njihov problem ili nesreću. Da bi lakše ostvarili svoj naum i nesreću preneli na drugog, najčešće ostavljaju zlato ili novac.
