KRUŠEVAC - Treba da zaboravimo ono što smo učili u školi, to da je „zlatonosna reka u Srbiji - Pek“. Najviše ovog plemenitog metala ima u Rasini.Mudakovac, Lomnica, Naupare, Donji Stepoš, Malo Golovode jesu mesta čija se imena među tragačima za zlatom izgovaraju u pola glasa. Čim otopli, oni se spuštaju na obale Rasine u atarima ovih sela, i tu ostaju do jeseni, ispirajući pesak i mulj sve dok se ne ukažu svetlucave ljuspice...Vode s Jastrepca- Sve vode s Jatrepca su zalotonsne - rekao nam je Perica Trailović, legenda u ovom poslu, koji je nekoliko decenija za zlatom tragao u Australiji.On je iz Majdanpeka, ali već nekoliko godina leta provodi u kruševačkim selima. Više se isplati!Seljani, međutim, ne vole došljake. Ljubomorno čuvaju svoju reku, pa su prošle godine nekim Paraćincima isekli gume na kombiju.- Čim se vreme prolepša, oni dođu - kaže nam Srećko Vasiljević Caka iz Mudrakovca. Njegova njiva je tik uz reku:- Ljuljaju onu vodu u koritu, ljuljaju do mraka... Koliko naberu, neće da kažu.Način ispiranja zlata iz vode nije se menjao od davnina, pa se i danas koristi alat kakav su koristili i stari Rimljani, koji su iz Rasine (o tome postoje istorijski zapisi!) vadili zlato. Dakle, ovako. Lopatom se zahvati pesak sa dna reke, sipa se u drveno korito posebnog oblika, zvano ispitak, a onda se tresenjem u vodi taj pesak polako izbacuje... Zlato, ako ga ima, pošto je mnogo teže, ostane na dnu ispitaka. Tajna uspeha je u izboru mesta i, naravno, u sreći! Mesecima tragao Pet mesta koja morate videti Kruševac nekad i sad
Zlatko Mihajlović, konobarKO HOĆE DA RADI NAĆI ĆE POSAOKruševac je nekad bio industrijski grad za primer, u kom su svi radili. Danas? Potpuno je drugačije. Rade samo kockarnice, kafići, kladionice... Sve je puno i ljudi žive od danas do sutra. Nezaposlenost mladih je ogromna, ali su i mladi i stariji krivi za to jer se živi na račun baba, deda, roditelja ili rođaka u inostranstvu koji šalju mnogo para da se ovi ovde ne muče. Ko hoće da radi naći će posao. Ko hoće da kuka, taj posla nikad neće imati.Miroslav Vučević, penzionerŽAO MI DECE BEZ POSLAJa sam obišao pola sveta i radio u mnogim zemljama, a kad je bilo vreme da se uživa u penziji, ja sam se vratio u rodni kraj. Međutim, iskreno rečeno, mislim da mogu da vidim objektivno kako je ljudima koji su ovde. Penzionerima naročito. Oni s dvadesetak hiljada penzije teško da mogu šta da urade. Isto je ljudima koji nisu zaposleni. Najžalije mi je mladih koji nemaju posao. Dobra su to deca, a propadaju. Radoš Planić, hemijski tehničarJA SE NE PREDAJEM I NE ČEKAMViše od 20 godina radio sam u Majdanpeku, a onda sam došao ovde. Istina, ja sam želeo Beograd, ali se žena usprotivila, pa smo došli ovde, misleći da će nam biti lakše jer imamo i rodbinu. Pogrešili smo, ali nema razloga da kukamo jer od toga nema ništa. Teško je nemati posao, još teže je ne raditi ništa. Ja ne sedim skrštenih ruku, ne predajem se. Radim sve što mogu: prodajem balone, gajim gliste, borim se. Tako su me učili.Vladimir Dojčinović, ekonomistaGADNO JE, ALI SE NADAMO BOLJEMMeni kao ekonomisti koji živi u Beogradu, a dolazi dva puta u rodni grad svaki dolazak je težak i tužan. Moji su radili u „Trajalu“ i „Merimi“, plate su im bile više nego dovoljne da žive lagodno i mene izdržavaju na studijama. Danas im je teško, pa smo malo promenili uloge - ja ih finansiram koliko mogu. Najveći problem je da mladi nađu posao. A nalaze ga u ugostiteljstvu. Proizvodnje skoro da nema ni za lek.
Gde da tražiteOD SEOSKE CRKVE DO GROBLJADosadašnja praksa pokazala je da se na Rasini zlato najčešće nalazi na potezu od seoske crkve pa do groblja u Mudrakovcu, zatim na samom ušću Lomnice u Rasinu, i u Donjem Stepošu, kazao nam je Mijajlo Đokić, potpredsednik FK Mudrakovac, koji kaže da preko leta tragače viđa svaki dan. Ova mesta udaljena su od centra Kruševca pet do 10 kilometara.
