BEOGRAD - Hala je grmela, ali grmela, baš onako grozno zviždanje. Ta reakcija publike bila je samo odraz stanja u ovoj državi. Ovde se 80 odsto ljudi bori za goli život, tako da na televiziji možemo da se lažemo kako srljamo u bolju budućnost i neviđene investicije, ali čekajte, pa nismo toliko ludi. Ti zvižduci su samo odraz jednog poprilično lošeg života.Ovako, o zvižducima na račun vlasti na otvaranju Evropskog prvenstva u vaterpolu, ali i o sprezi sportista i političara i još o mnogim temama, govori naš proslavljeni vaterpolista Danilo Ikodinović u intervjuu za novi broj magazina Njuzvik.
- Ubili su nas u pojam, isprali su nam mozak, malo ljudi je ostalo sa svojom glavom. Pored sve transparentnosti koju neprestano promovišu, političari nam postadoše milioneri, deca im se školuju u inostranstvu na ozbiljnim koledžima, oni se leče na najskupljim klinikama. Sve je, kao, transparentno i od plate. A mi treba da se pravimo da smo glupi. No, biće nama bolje jednog dana, ali bojim se da nam nema spasa - komentariše stanje u državi Ikodinović i dodaje da mu sadašnja vlast deluje kao „muva bez glave“.Bivši vaterpolo reprezentativac, a sadašnji vlasnik kafane, koji je pre osam godina pijan izazvao stravičnu saobraćajnu nesreću, posle koje mu je desna ruka ostala nepokretna, govori i o odnosu uspešnih sportista i političara na vlasti.Sportisti trpe- Mi ispadamo njihovi najbolji promoteri! Nikada nisam igrao za njih, igrao sam za sebe, svoju porodicu i državu. Bole me đoka ko je na čelu te države. Ipak, čim se popneš na balkon, eto još njih 50 da se slikaju. Je*i ga, ne možeš da im kažeš: „Ko ste vi?“ - kaže Ikodinović i dodaje:- Moraš da ćutiš i trpiš jer sport zavisi od politike, političara i države koja će ti dati pare. Ne postoji drugi način finansiranja. Zato sport zna da bude jadan i bedan. Ispada da smo mi kur*etine koje se je*u za lovu. Šal od karataI tako će uvek biti dok sistem ne bude drugačiji, dok se savezi i klubovi ne budu finansirali na neki drugi način. Ovako stalno moramo nekome da zahvaljujemo.Kako kaže, on se nikada nikom nije zahvaljivao, a sve što je postigao, smatra svojom zaslugom, zbog čega ga je posebno povredila činjenice da su ga zavlačili za karte za Evropsko prvenstvo u vaterpolu u Beogradu.
- Odjednom čujem da je neko dobio 500 karata, neko drugi 700. Onda vidim čoveka iz Crne Gore, koga inače znam, koji je od te gomile karata napravio sebi šal i tako se slikao. Video sam tu fotografiju i pregoreo sam. Čekaj, mamu mu j.bem. Igrao sam 20 godina za neku od tih mojih država i onda dođem u situaciju da do poslednjeg trenutka ne znam da li ću dobiti 15 karata koje sam tražio.Nepristojne ponudeIkodinović kaže da se ne bi snašao u politici iako su ga zvali.- Imao sam nepristojne političke ponude. Obično se javljaju pred izbore, ali svaki put sam im stavio do znanja da ne mogu da se prljam zarad lokala u centru grada, koji će mi da dati na korišćenje po povoljnoj ceni na 99 godina - iskren je Danilo.
Aleksandar Đuričić
KolegaO UDOVIČIĆU KAD ISKLJUČITE DIKTAFON- O Vanji Udovičiću možemo da pričamo kad isključite diktafon. Vanja je ostavio vaterpolo kada je bio najbolji svetski igrač, ubedljivo, nije mu bilo premca. Nisam baš bio oduševljen tim njegovim potezom. Ali, bože moj, podržao sam ga. Na stranu što ja to nikad ne bih radio. Moj senzibilitet je drugačiji, ali čini mi se da Vanja dobro pliva u tome. Ne dozvoljavam da u mom prisustvu bilo ko priča loše o njemu - kaže Ikodinović.
Nije zanimljivKOGA BRIGA ZA TAMO NEKOG VULINADanilo Ikodinović kaže da ljudi u evropskim državama i ne znaju ko im je predsednik, premijer ili ministar saobraćaja.- Često sam boravio u Švajcarskoj i garantujem da te teme nikom ne padaju na pamet. Naša ministarka saobraćaja je u jednom momentu najpopularnija, to traje mesec dana, a onda je nadmaši neki Vulin. Koga, bre, briga za njih? Oni bi trebalo da rade svoj posao - da ih ne vidimo, ali da se njihov rad oseti.
Ne može da ih lažeĆERKAMA PRIČAM DA BEŽE ODAVDE- Ćerkama stalno pričam kako treba da odu odavde. Ovde neke velike perspektive, nažalost, nema. Najviše bih voleo da mogu da im kažem: „Ostanite ovde, učite škole, imaćete posao, ceniće se vaš rad i trud.“ Ipak, ne mogu da ih lažem. Teško mi je dok ih tako savetujem, jezive su to stvari, stoji mi knedla u grlo dok ovo govorim. Ovde niko nema odgovornost, jer šta god da uradiš trebalo bi da snosiš posledice za to, ali kod nas to ne postoji. Život kao da nema cenu - otvoren je Ikodinović u intervjuu za Njuzvik.
