Ova svetiteljka rođena je u Rimu kao ćerka jedinica znamenitog senatora. Privučena ljubavlju Hristovom ne htede stupati u brak, kako su želeli njeni roditelji, a da bi to izbegla, odlučila je da pobegne tajno iz roditeljskog doma.
Srpska pravoslavna crkva slavi je 24. januara po crkvenom, a 6. februara po gregorijanskom kalendaru.
Sa dve svoje robinje od poverenja otišla je na ostrvo Koa, u mesto Milas, gde je osnovala devičku porodicu. Tu je ostala do smrti. Kažu da je telom bila slabašna žena, ali u veri, postu, molitvi i bdenju imala je mušku izdržljivost.
Noći je probdela i prestajala moleći se Bogu, odevala se bednije od svih sestara, a na hleb koji je jela posipala je pepeo iz kadionice.
Upokojila se 450. godine, a u trenutku kada je duša napuštala njeno telo na nebu se pojavilo divno znamenje nad devičkim manastirom: venac od zvezda sa krstom u sredini, sjajnijim od sunca. Kažu i da su od njenih moštiju mnogi dobili isceljenje. Njene robinje bile su joj tako verne da su je sledile u svemu. Sahranjene su, po vlastitoj želji, kraj nogu blažene Ksenije.
Zbog ovakvog svog života, ova svetica se smatra zaštitnicom žena pa se u narodu veruje da danas ne valja da žene rade, posebno po kući već da treba da izađu i predhnu, odu u crkvu i zapale sveću u spomen na Kseniju Rimsku.
Veruje se i da će im Prepodobna Ksenija ispuniti želju koju zamisle u trenutku dok joj se mole.
(EPK/Wikipedia)
