Ikona Svete Petke, delo od velikog istorijskog, religioznog i umetničkog značaja, naslikao je Jovan Zograf 1631. godine i poklonio Hilandaru. Sveta Petka ili Paraskeva je bila hrišćanska podvižnica iz 11. veka (podvižništvo je način života koji se sastoji u odricanju od strasti i telesnih prohteva, kako bi se sticanjem vrlina postiglo duhovno pročišćenje, odnosno stanje bestrašća).
Rodila se u gradu Epivatu u Trakiji polovinom desetog veka. Srpskog je porekla, iz imućne i veoma pobožne porodice. Za Svetu Petku se vezuju priče o mnogim čudima. Prvo i najveće čudo je činjenica da je njeno telo godinama bilo zakopano u zemlji i da nije istrulilo, nego, naprotiv, Bogom proslavljeno da svojom netruležnošću i čudotvornošću svedoči tajno Hristovo vaskrsenje. Smatra se zaštitnicom žena, bolesnih i siromašnih. Čudo je i to kako su mošti Svete Petke ostale neoštećene u strašnom požaru koji je uništio hram Sveta Tri Jerarha u Jašiju, gde su boravile oko 250 godina.
Čudesno spasavanje Petkinih moštiju potvrdile su tadašnje gradske vlasti u Jašiju, koje su o tome ostavile pismeni dokument.Na njenom grobu, kako kaže legenda, događala su se razna čudesa. Pored njenih moštiju u Jašiju vernici se najviše mole za isceljenja od raznih bolesti, spas od opasnosti, ratova, surove smrti. Često se pored hrama posvećenog svetoj Petki ili u njegovoj neposrednoj blizini, nalazi izvor lekovite vode.
