Hrišćani su progonjeni za vreme cara Dekija, koji je došao u Efes i priredio veliko praznovanje u čast mrtvih idola, ali i veliki pokolj hrišćana.
Sedam mladića se molilo bogu da spase hrišćanski rod: Maksimilijan, Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin. Oni su bili sinovi najuglednijih starešina efeskih.
Kada su bili optuženi kod cara, oni su se sklonili na jedno brdo iza Efesa, zvano Ohlon, i tu se sakrili u nekoj pećini. Kad je za to car saznao, naredio je da se pećina zazida.
Carski dvorjani, Teodor i Rufin, potajni hrišćani uzidali su i jedan kovčežić od bakra sa olovnim pločama, na kojima su bila ispisana imena ovih mladića i njihova mučenička smrt u vreme cara Dekija. Prošlo je od tada preko 200 godina. U vreme cara Teodosija Mlađeg (408-450) nastao je veliki spor oko vaskrsenja mrtvih jer su neki sumnjali u vaskrsenje.
I car Teodosije je bio u velikoj žalosti zbog toga spora među verncima i molio se da bogu da pomogne ljudima da saznaju istinu. Tada se mučenici probudiše iz sna, mladi i zdravi kakvi su i zaspali. To čudo se razglasilo na sve strane, pa i sam Teodosije dođe sa velikom svitom da razgovara s mladićima. Posle nedelju dana oni su ponovo utonuli u san da čekaju opšte vaskrsenje.
Car je hteo da položi njihova tela u zlatne kovčege, ali mu se oni javili u snu i rekli mu da ih ostavi na zemlji.
(EPK/Wikipedia)
