April 1943.
Kad moj prah, Tvorče, mirno pređeU grumen gline užežene,Tad neće više biti međeIzmeđu tebe i između mene.
Tiho, kao da čita uspavanku a ne posmrtni govor, pukovnik je pročitao stihove, posmatrajući telo preminulog prijatelja. Veliki pesnik i diplomata Jovan Dučić, pukovnikov blizak saradnik i intimni prijatelj, preminuo je u Americi. Tri godine ranije, na njegov poziv, Dučić je doputovao iz Madrida, kako bi stao na čelo Srpske narodne odbrane.
On je bio najbolja ličnost za takvo mesto. Proslavljen kao pesnik, iskusan kao diplomata, ujedinio je srpsku emigraciju.Međutim, srčanost pesnikova bila je dobra za poeziju, ali nikako za tajne zadatke koje mu je pukovnik poverio. On nije mogao da govori jedno, a radi drugo. Ćutnja nije oružje pesnika. Emotivan i nadahnut, javno je istupao protiv ustaške emigracije, objavljivao proglase u listu Amerikanski Srbobran.
Onog dana kada je objavio istinu o zločinima u Jasenovcu, na njega je pokušan atentat. Zbog toga je, na nagovor pukovnika, nadalje pisao pod pseudonimom.Na žalost, čovek velikog imena nije mogao dugo da se skriva. Njegov poslednji tekst o zločinima ustaša u Hercegovini podigao je emigraciju na noge. To ga je koštalo života.
Otrovan je cijanidom, u zoru 7. aprila.Pukovnik nije želeo da se objavi tačan uzrok smrti pesnika, jer bi to pokvarilo njegove planove o odmazdi. Obavešten je da su prethodnog dana ustaški lobisti proslavljali Dučićevu smrt, uvereni da smrt pesnika označava smrt srpske borbe. Prevarili su se.
Noćas će u Čikagu biti umiranja. Praštanja nema. Nijedan Srbin više ne sme biti ubijen. To neće biti samo osveta, nego i upozorenje. Mora se ostaviti poruka za pamćenje.
Naredbu je izdao kada su kovčeg spustili u zemlju.
U ponoć 11. aprila 1943. godine zidovi restorana Kroacija bili su preliveni krvlju. Pronađeno je deset iskasapljenih tela najistaknutijih članova Ustaškog pokreta u emigraciji. Preživelih nema.
Mediji su pisali da policija traga za četvoricom crnaca koji su opljačkali ugledne biznismene iz Evrope, ali nigde nisu pomenuti stihovi preminulog pesnika, koji su krvlju ubijenih bili ispisani na zidovima restorana.
Slobodu si večno, zakržljala raso,Čekô da donesu tuđi bajoneti,Po gorama svojim tuđa stada pasô,Jer dostojno ne znaš za Slobodu mreti.
Odlomak iz knjige Apisov apostol (Laguna) Slaviše Pavlovića, koja je izašla tokom proteklom Sajma knjiga u Beogradu. Nakon samo mesec dana, u štampi je i drugo izdanje ove triler priče o delovanju organizacije Crna ruka sve do današnjeg dana, što je i naša književna preporuka.
(magazin - restart.com)
