Nema ni „zelene“ ni „pravoslavne“ transverzale između Srbije i BiH, postoji samo tranverzala fekalija i nju ću prekinuti!Ovako je Emir Kusturica reagovao na optužbe Ćamila Durakovića, bivšeg načelnika Srebrenice, koji je u sarajevskom Dnevnom avazu rekao da proslavljeni srpski reditelj stoji iza formiranja Nacionalnog parka Drina i pokušaja „otimanja zemlje od srebreničkih Bošnjaka“. U tekstu je Kusturica optužen i da je već u Višegradu, uz podršku Milorada Dodika, „oteo Bošnjacima zemlju“ na kojoj je izgrađen Andrićgrad. Nema prevareNa ovo je reagovala pres-služba reditelja. - Niti je Kusturica, kako to tvrdi dokoni i zluradi Duraković, otimao zemlju od Bošnjaka u Višegradu da bi sagradio Andrićgrad, što se može videti u opštinskoj arhivi, niti Rezervat biosfere Drina, koji bi se spojio s NP Tara želi za sebe, a najmanje da on upravlja time i da bi neko želeo da prevari Bošnjake - stoji u saopštenju. 
Mimo ovog, Kusturica je prethodnih dana iz Sarajeva optužen da stvara „pravoslavnu transverzalu“ od Srebrenice, Drinom ka Višegradu i dalje ka Srbiji. On podseća da su ga pre dvadesetak godina, kad je stvarao Mećavnik i Park prirode Šargan - Mokra Gora, žitelji Kremana optuživali da pravi „zelenu transverzalu“ od Sarajeva ka Novom Pazaru i Istanbulu. Kaže da jedina transverzala koja postoji jeste „transverzala fekalija“. - Ta transverzala počinje na Zlatiboru, odakle Crnim Rzavom u Mokru Goru stiže sve što meštani i gosti velikog turističkog centra istovare u kanalizaciju. U Mokroj Gori gradimo kapitalno postrojenje u kojem će biti prerađivane te otpadne vode, kao i kanalizacija Mokre Gore, i ka Drini će ići čista voda - kaže Kusturica i dodaje da je „civilizacijska misija sačuvati zdravu pijaću vodu, biljni i životinjski svet“ i da je to Parku prirode pošlo za rukom. Očuvanje prirodeKusturica podseća da Park prirode uspešno odoleva pokušajima kopanja rude nikla:- Potomcima time ostavljamo manje novca, ali više života. Srbija ima obavezu da sa svoje teritorije u susedne države ispušta prečišćene otpadne vode.
Međunarodni karakterNP DRINA PROJEKAT UNESKA U Unesku je još 2010. godine osmišljen međunarodni projekat Rezervat biosfere Drina. Dve države sporazumele su se, tada u načelu, da se zajednički brinu o zaštiti biosfere na teritoriji opština Užice, Čajetina i Bajina Bašta u Srbiji i Višegrada, Rogatice i Srebrenice u BiH. Projektom je Unesko prepoznao prirodne lepote, ali i kulturno nasleđe i biodiverzitet ovog dela zemlje, kojima je potreba zaštita.
