TIRANA - „Za nas Albance Srbija je prozor u svet... Gledali smo vaše filmove, slušali Olivera Dragojevića, u onoj bedi sanjali smo da živimo kao normalan svet! Sanjali smo da živimo kao vi!“Na prilično dobrom, ali pomalo zaboravljenom srpskom ljubazni prodavac suvenira u Draču objašnjava kako i zašto mnogi stariji Albanci znaju naš jezik. Bez ikakve drame
Priznajem, namerno i radoznalo saopštavala sam svakom ko me jeste i nije pitao odakle sam. Pod crvenom zastavom sa crnim orlom, koja se u Albaniji vijori bukvalno na svakoj kući, lokalu ili banderi, iščekivala sam negativnu reakciju. Decenijska politička trvenja, ali i komentari bližnjih kada su čuli gde idem govorili su mi da reakcija ne može da izostane. I nije, ali ne ona koju sam očekivala. Gostoljubivi i Albanci prisećali su vremena kada im je za vreme Envera Hodže, Srbija bila prozor u svet. I kao da se ništa nije promenilo. Jedina religija je lova
Centar Tirane, nekadašnji zabranjeni grad u kom je živela komunistička elita, izgleda kao bilo koja evropska prestonica. Devojke i mladići obučeni su moderno, a ulicu ne možete da pređete od starijih modela „mercedesa“, koji čine 70 odsto svih automobila.
Noću, Tirana sija, gori, mami uzdahe i ne obraća pažnju na naše srpske tablice i još srpskije narodnjake. „Voliš li me kad sam mrtav pijan?“, pitao se pevač sa zvučnika. Tirana je pokazivala da voli. Tirana voli svakog ko ima novac. Decenije komunizma ubile su religiju u Albaniji, džamija sam videla isto koliko i crkava. Jedina religija i politika u „zemlji orlova“ je - lova. Korupcija na Balkanu
Borba za terminologijuNISMO ALBANCI, MI SMO ŠIPTARIIako se reč Šiptar u Srbiji najčešće smatra pogrdnom za kosovske albance, stanovnici Albanije vole da sami sebe tako nazivaju.- Vi nas zovete Albancima, ali mi to nismo. Ovo je Šiptarija, mi smo Šiptari, a jezik koji ja pričam je šćip. U prevodu ta reč označava „zemlju orlova“ - objasnio nam je vodič.
Počast separatistiULICA IBRAHIMA RUGOVE U TIRANIJedna od centralnih ulica u Tirani nosi ime separatiste i prvog predsednika samoproglašene republike Kosovo Ibrahima Rugove. Ako se pomerite samo malo od centralnih ulica, čak i u velikim albanskim gradovima, zateći ćete nemio prizor: neasfaltirane ulice, trošne, napuštene kuće i domaće životinje, karakteristične za seoske predele.
