BEOGRAD - Đeneral Draža dobio je poslednju bitku, koja je trajala punih 69 godina!Postupak povodom zahteva za rehabilitaciju komandanta Kraljevske vojske u otadžbini Dragoljuba Mihailovića biće okončan danas donošenjem konačne sudske odluke. Kako Kurir nezvanično saznaje, sva tri člana sudskog veća Višeg suda u Beogradu glasaće za rehabilitaciju đenerala Draže.AntifašistiOvom odlukom biće poništena presuda od 15. jula 1946, kojom je Mihailović osuđen na smrt streljanjem zbog navodne saradnje sa okupatorima u Drugom svetskom ratu, i konačno će biti stavljena tačka na postupak koji je u javnosti poslednjih godina izazivao oprečne reakcije.Viši sud je sada utvrdio da Draža 1946. nije imao fer i pravično suđenje i da je pogubljen bez mogućnosti valjane odbrane i žalbe. U ovom slučaju rehabilitacija se ne odnosi i na istorijske aspekte, odnosno na ulogu đenerala Mihailovića u Drugom svetskom ratu. S druge strane, ovo praktično znači da je Mihailovićev Ravnogorski pokret sada i zvanično uvršten među antifašističke, pošto je presuda o izdaji nevažeća.
Krivično delo ubistvaPodsetimo, predlagači zahteva za rehabilitaciju tokom postupka su tvrdili da Mihailoviću nije bilo omogućeno pravo na odbranu i da nije video svog advokata do početka suđenja. Kako su navodili, Draža nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optužnica mu je uručena sedam dana pred suđenje.Oliver Antić, punomoćnik predlagača rehabilitacije, iznoseći završnu reč u utorak, rekao je da je na suđenju Draži presuda izostala.
- Pošto nije bilo presude u originalu, ovde se radi o krivičnom delu ubistva - kazao je Antić i napomenuo da je Mihailović streljan dva dana nakon usmenog objavljivanja presude.On dodaje da su tek godinu dana kasnije u pisanom obliku izrađene tri presude, od kojih je svaka imala bitne pravne nedostatke. Antić posebno ukazuje da Mihailović nije imao pravo na žalbu, što je jedno od osnovnih ljudskih prava, koje datira još od starog Rima.Beogradski procesInače, suđenje Draži Mihailoviću i grupi od još 23 optuženika ostalo je upamćeno pod nazivom Beogradski proces, a zvaničan naziv bio je suđenje Dragoljubu Draži Mihailoviću i ostalim kolaboracionistima za izdaju i ratne zločine počinjene na prostoru Jugoslavije za vreme rata (1941-1945). Suđenje je održano u Beogradu od 10. juna do 15. jula 1946, a glavni dokazni materijali protiv Draže bili su dokumenti iz zaplenjene četničke, ali i nemačke, italijanske, bugarske i ustaške arhive.
KontroverzeĐENERAL BEZ GROBNOG MESTAGodinama je bilo nepoznato gde je Draža sahranjen. Državna komisija je pre četiri godine utvrdila da je on i ubijen i sahranjen na Adi Ciganliji, i to u blizini mesta na kome se nekad nalazio zatvor. Kako su naveli članovi te komisije, to je primarna grobnica iz koje je njegovo telo najverovatnije, prema svedočenjima, prebačeno na drugu lokaciju. Mihailović tako ni danas nema zvanično grobno mesto, a komisija još utvrđuje tačnu lokaciju.
PotrajaloPROCES DUG DEVET GODINAZahtev za rehabilitaciju podneo je 2006. godine Dražin unuk Vojislav Mihailović. Kasnije su se predlogu pridružila brojna udruženja i pojedinci, među kojima i Srpska liberalna stranka Koste Čavoškog, Udruženje pripadnika Jugoslovenske vojske u otadžbini, Udruženje političkih zatvorenika i žrtava komunističkog režima, te profesor međunarodnog prava Smilja Avramov i drugi.
Dragoljub Draža Mihailović /1893 - 1946/26. april 1893 - u Ivanjici rođen Dragoljub Mihailović1. septembar 1910 - upisao nižu školu Vojne akademije u Beogradu. Posle šest meseci unapređen u čin pitomca--kaplara, a 1912. u čin pitomca-podnarednika1912 - učestvovao u Prvom balkanskom ratu1913 - učestvovao u Drugom balkanskom ratu1914 - u Prvom svetskom ratu bio pripadnik Trećeg prekobrojnog pešadijskog puka prvog poziva Drinske divizijeoktobar i novembar 1914 - učestvuje u žestokim borbama u Kolubarskoj bici, istakao se 24. i 25. oktobra na Kostajniku i 7. novembra na Plandištu, gde je ostao na položaju iako mu je bataljon odstupio11. septembar 1916 - teško ranjen na Solunskom frontu5. novembar 1921 - odlikovan Albanskom spomenicom24. oktobar 1922 - unapređen u čin kapetana prve klase17. decembar 1925 - unapređen u čin majorajun 1935 - postavljen za vojnog atašea u Bugarskoj, a naredne godine u Čehoslovačkoj13. maj 1941 - stigao na Ravnu goru i od oficira i podoficira oformio Jugoslovensku vojsku u otadžbini19. septembar 1941 - u Struganiku sa Titom razgovarao o savezu partizana i četnika, ali su pregovori propali9. decembar 1941 - Nemačka raspisala poternicu za Mihailovićem, koji je „ucenjen sa 200.000 dinara“19. januar 1942 - postavljen za ministra vojske, mornarice i vazduhoplovstva Kraljevine Jugoslavije17. jun 1942 - unapređen u čin armijskog generala10. jun 1942 - kralj Petar Drugi ukazom proglasio Mihailovićev štab za Vrhovnu komandu jugoslovenske vojske, a Dražu za načelnika ovog štaba12. septembar 1944 - preko Radio Londona narodu Jugoslavije obratio se kralj Petar Drugi Karađorđević, koji je kao vrhovni komandant JVO „naredio“ svim pripadnicima te armije da se stave pod komandu Josipa Broza Titanovembar 1944 - Amerikanci ponudili Mihailoviću da ode iz Jugoslavije u izbeglištvo, što je on odbio13. mart 1946 - uhapšen je10. jun 1946 - počelo suđenje15. jul 1946 - osuđen na smrtnu kaznu17. jul 1946 - izvršeno pogubljenje
