Postavljati pitanja ljudima poput Emira Kusturice često zna biti besmislen i jalov posao, takve ljude treba inspirisati na odgovore. Novinarska pitanja najčešće nemaju tu snagu, ali je ima stvarnost. A ona je, u vidu mečke zvane SIPA i tužilaštva BiH zaigrala pred vratima Milorada Dodika, predsednika Republike Srpske i Kusturičinog prijatelja. Otud razgovor koji je nakon spuštene zavese 9. Kustendorfa na Mećavniku trebalo da bude o umetnosti i poslednjim klapama njegovog najnovijeg filma „Na mlečnom putu“ skreće na teren suve i surove politike.
- U Republici Srpskoj, gde su na tačno određenim mestima „zasađeni“ vehabističke ćelije i iz čijih bisaga su uzimani meci koji su završili u telima ubijenih Francuza i gde se uopšte ne sumnja u to da li je „kalašnjikov“ baš odatle stigao u Pariz ili negde drugde, otvara se „dosije Dodik“. Dakle, to su velike sile na malim teritorijama. I ono što je najsramnije u svemu tome jeste činjenica da pripadnici Dodikovog naroda, dakle naši, Srbi, učestvuju u kampanji u kojoj je važnije utvrditi da li je Dodik krao, nego da li im se pred dvorištem nalaze vehabije koje sutra mogu sve da ih pokolju. I kako vreme odmiče, tako se ta zamena teze primenjuje i oživljava u životu Bosne i Hercegovine, odnosno Republike Srpske. Pojačava se osećaj krivice Srba zbog Srebrenice, za koju mnogi tvrde da nije samo ono što muslimani žele da je bilo - mitsko mesto njihovog stradanja, nega i jedan čitav špekulativni blok koji govori o tome da je izgon Srba sa hrvatske teritorije, praktično, bio pokriven tim zločinom koji je kasnije preveden u genocid.
Ovde nije u pitanju samo Dodik. Da li bi reperkusije mogle šire da zahvate?
- Najtragičnije je to što se kulturna baza srpskog naroda u Bosni brani upravo kod onoga koji je doveden u pitanje. Ne zbog toga što bi ja trebalo ili ne bi trebalo da verujem da li će Republika Srpska da opstane bez Dodika - neće sigurno, ali da li je moguće da u okviru istog naroda postoje ljudi koji žele da procesuiraju Dodika, a pred njima su teroristi koji razvaljuju čitav jedan svet. Da li je moguće da je razum kolabirao i da ga uopšte nema, da jedan ministar u vladi Republike Bosne i Hercegovine dovodi u pitanje svog sunarodnika u trenutku kad mu se teroristički aktovi dešavaju pred očima. Od Gornje do Donje Maoče, ovde kraj Rudog i na još sedam-osam lokacija živi tri-četiri hiljade ljudi koji u svakom trenutku mogu da izvedu teroristički akt. Da li je onda ljudima koji znaju da su im ti bradati teroristi pred nosom, pod grlom i da je samo pitanje kad će krenuti po nož za to grlo glavna briga Dodikovim računi. Da bi imao dilemu, moraš biti ili lud ili korumpiran.
Vi ste prijatelj sa Dodikom, ima li nekog konkretnog povoda za ovakvu akciju?
- U slučaju Dodik, opet je zamena teze i istog je porekla. Ti živiš na teritoriji gde ti je instalirana islamska država, jer nije Dodikov otac pravio Islamsku deklaraciju, nego otac Bakira Izetbegovića. Moramo reći da je Alija Izetbegović bio vidovit i predvideo ovu islamsku državu i mi od Bakira nikad nismo čuli ništa protiv te islamske države. On je mogao uopšteno da se izrazi protiv terorizma, ali nikad nismo čuli da je doveo u pitanje Islamsku deklaraciju koju mu je u nasleđe ostavio tata. Nije doveo u pitanje ni ideju da u tom lancu korupcije njegov šef iz Istanbula - jedan od onih koji je u januaru izgubio izbore, i to onako opasno, a onda ih je naprasno u aprilu dobio - i dalje onaj koji stoji na granici gde se odvija trenutno najveći šverc na planeti. Međutim, pošto je on američki saveznik, on naravno ni za šta nije kriv. Kad Izrael ili Grčka, evo da zaobiđemo Rusiju, već deset meseci pokazuju papire da islamisti švercuju naftu preko turske granice, oni kažu mi ne verujemo u to. A veruju u to da je Dodik imao kredit i kupio neku kuću u Beogradu. Pa da li pametan čovek u svetu gde smo, ako ništa, svi izjednačeni po mogućnosti da budemo robovi i uzmemo kredit može to tako da tumači. Da li je moguće da jedna sila ne da da se izgovori istina, a s druge dozvoljava da se montiraju laži. E, pa to neće moći proći tako lako! Treba da se povežu tri-četiri stvari. Ministar inostranih poslova SAD je neki dan izjavio da je Saudijska Arabija najbolji prijatelj Amerike i da su to najbolji odnosi. Saudijska Arabija je 1974. kada su Amerikanci povukli zlatne poluge iza dolara postala dolarova leđa i garant da dolar ima validnost svetske valute. Međutim, Saudijska Arabija je zajedno sa Avganistanom tokom devedesetih ubacivala mudžahedine, a posle rata instalirala vehabije koji po definiciji nisu zločinci, ali je iz tih redova iz BiH na hiljade ljudi odlazilo i odlazi u Irak i slična ratišta. Dakle, lako dolazimo do zaključka da je Amerika, zapravo, namontirala Evropi jedan islamski centar. A pošto znamo da je to vrednosni sistem koji radi na neprestanom uznemiravanju planete kako bi povećala sopstvenu cenu i proširila sopstveni komfor, onda uopšte ne treba da sumnjamo da neko ko je pisao Islamsku deklaraciju i neko ko je njegov naslednik nije duboko u, rekao bih, islamskoj koncepciji koja ne podrazumeva zajednički život nego dominaciju. Mislim da je to cilj.
Slična stvar se događa sa talasom migranata?
- Nisam od onih koji ako bih mogao da pomognem nekom izbeglici, to ne bih učinio. Pomagao sam. Uostalom, i naš rat je od Višegrada napravio izbegličko mesto i najbolji radnici na izgradnji Andrićgrada su bili izbeglice. I tom fenomenu izbeglištva sam sklon, ali ovom novom fenomenu nisam sklon uopšte jer mislim da je kanalisan i isprovociran. Turska je ogromna zemlja i ekonomska sila u usponu i pitam se zašto ona ne bi mogla da podmiri te ljude, zaustavi ih i pruži im prostor za život? Zašto Saudijska Arabija, jedna od najbogatijih zemalja na svetu pušta te ljude da idu u Nemačku. Mislim da je to jedan plan za kog nemam dovoljno podataka da ga dokažem sto posto...
Šta slutite da je?
- Pratim jedan američki sajt Info War, na kome se tvrdi da Sorosova ideja o uništenju identiteta evropskih zemalja ide preko njegove ideje da svake godine ubrizga milion ljudi na evropski kontinent, što bi na kraju bio kraj Evrope. Evropa, kakvu god da ima humanističku tradiciju, ima nešto što je kompatibilno hrišćanskoj kulturi, ne samo religiji, a to je - sekularnost. U islamskom svetu sekularnost nije postignuta, a i Kuran je pisao hrišćanin. Dakle, u svojoj osnovi ona nema ono što je nama privlačno, a to je sekularnost - dvostruka priroda jedne celine. Ako bi se identitet, kako Soros pretpostavlja i radi na tome, izgubio u Evropi, on bi narode pretvorio u rulju i pagansku masu koja bi onda mogla da sa što manje pitanja korporativnom kapitalizmu konzumira ono što joj on nudi.
U ime koga to radi, ako je i sam hrišćanin?
- Pretpostavljam da je on jedan od tih faktora novog faraonskog vremena u kome su ljudi, naprečac, pred kraj devedesetih godina prošlog veka pa nadalje postali faraonski bogati. On je jedan od tih koji je snagom špekulacijama stečenog novca otvorio sve moguće pogone ideološkog uticaja, a pledira da ne valja nijedna ideologija, osim one koja podrazumeva nepostojanje ideologije.
I kod nas kažu: stranke mogu bez ideologije, kao preduzeća?
- Postoji s jedne strane taj komunalizam, a s druge potreba velikih sila da pretvore države u preduzeća. Đinđić je bio jedan od tih koji je bio na tragu te ideje. U paganskoj Grčkoj su moral i estetika bili jednaki. Pa je onda moral na vrhuncu moći tih nacionalnih revolucija u devetnaestom veku izašao u prvi plan, setimo se samo Kantovog kategoričkog imperativa o moralnom zakonu u meni i zvezdanim nebom nada mnom. Sad se vraćamo na relativizaciju morala i njegovog gotovo nepostojanja. A estetika više nije estetika, nego je dizajn. Iliti, spontano verovanje u fatalističku prirodu kapitalizma. Dakle, mi se iz velikog renesansnog nadahnuća i vrhunaca do kojih je ono dovodilo vraćamo u pretpaganski period u kome je pogubljeno sve ono za šta se čovek borio od robovlasničkog društva naovamo.
I ponovo se vratio u ekonomsko ropstvo?
- ...I u veru da nema Boga koja je najpogubnija, jer ona u prvi plan stavlja jednu drugu religiju. Kod nas hrišćana se to dovodi u pitanje, a u islamu se dovodi do krajnjih granica i verskog fanatizma u kome je neophodno uništiti hrišćane, koji se već dovoljno, sami sobom, uništeni. Osim nekoliko zemalja. Činjenica je da se Putin u Siriji bori za spas hrišćanstva.
I kakva je budućnost Evrope?
- Evropa se vodi u dva pravca. Jedan je ukidanje carinske zone između Amerike i Evrope, a drugi je gubljenje identiteta. Jer, nije američki general jedini koji je dozvolio da se mesopotamski tragovi civilizacije uništavaju. To je radio i Cezar, to su radili i Kinezi, pa tako i Amerika. Gubimo pamet pa ne shvatamo. Francuska koja je doživela najteži udar od Drugog svetskog rata je, zapravo, zemlja koja je ove godine u Katar izvezla aviona za jedanaest milijardi evra, a ima ugovor sa Saudijskom Arabijom za dvanaest milijardi. I sve se nekako vrti u istom tom krugu u kom će se komplikovanost evropskog pitanja najlakše rešiti tako što će Evropljane biološki zameniti neki drugi narodi. Soros vrlo iskreno podupire i gura taj svoj milion novog živog mesa da se napravi neki novi Babilon, a hrišćanska kultura uništi. Što se mene tiče, na delu je jedna antihrišćanska koalicija koju su Amerikanci davno uspostavili s ciljem da se Evropa kao najjače uporište hrišćanstva baci na kolena.
Sedeli ste nedavno sa Putinom nekoliko sati. Kojih ste se tema dotakli?
- Ne mogu reći da smo se duboko doticali bilo čega od ovih pitanja, jer razgovori o tako ozbiljnim temama su veoma fluidni. On je svojevremeno, kad smo se davno sreli i kad sam ga pitao da li je čitao knjigu Bžežinskog u kojoj se zalaže za podelu Rusije na tri dela, odgovorio da je njima Kina više zanimljivija od Rusije. A ta priča o podeli Rusije mislim da je živa, jer je vrlo teško pretpostaviti da jedna takva vojna sila kao što je Amerika može da pristane na to da neko na planeti ima 30 odsto nafte i gasa u svojim rukama, a oni to nisu izraketirali. Mislim da je tu suština.
Govor na proslavi SNS
Sve što sam rekao, to sam i hteo. Mislim da je neophodno da se zna kako mi sve važne istine koje nas se tiču skrivamo. Mene asocira na vreme pred Prvi svetski rat. A vrlo je zanimljiva paralela. Pred Prvi svetski rat Srbija je dogovarala kupovinu topova od „škode“, ali kad se odlučila da kupi francuske, dobila je batine, jer je „Škoda“ tada proizvodila najveći broj topova, a Franc Ferdinand je imao akcije u njoj. Najveće svinjarije se upravo dešavaju u okviru trougla ko proizvodi najviše oružja, ko ga prodaje i ko mora da ga kupi. Nije naš ulazak u NATO stvar naše bezbednosti, nego stvar reketa koji treba da skine 20 odsto našeg GDP na ime tog članstva i te bezbednosti. Problem tog reketa jeste što skupo košta i što okupira privrede, a mi imamo stanje iz koga će se teško iko izvući.
Jubilarni Kustendorf
- Koncept mi je da na desetom jubilarnom Kustendorfu dovedem sve najbolje svetske autore i da napravimo jednu internacionalnu selekciju, da tu bude jedan Kinez, jedan Amerikanac, jedan Rus, jedan Francuz, Nemac... Sad, naravno, ne postoje u svetu tako poredani autori, ali postoje izraziti autori koji su nekad bili veliki pa ćemo ih vratiti na scenu.
