Podstaknuto alarmantnim podacima sa terena, Društvo za zaštitu i proučavanje ptica Srbije uspostavilo je saradnju sa svima onima koji su u Srbiji na bilo koji način vezani svojim interesima za budućnost tri vrste velikih sokolova koji žive kod nas. Onitolozi kažu da je budućnost sve tri vrste: krškog, stepskog i sivog sokola veoma neizvesna.
Po njihovim istraživanjima, brojnost ovih ptica je desetkovana. Krški soko nije viđen pouzdano kod nas već decenijama, broj sivog sokola je prepolovljen, a stepskog doveden na trećinu nekadašnje brojnosti. Sivi i stepski soko, strogo zaštićene vrste životinja u Srbiji, imaju specifičan način života i ishrane, u određenoj meri oslonjen na lov domaćih golubova (uglavnom visokoletača), među svim ostalim plenom koji hvataju na mestima na kojima žive.
Golubari sistemski ubijaju sokolove
Golubari, klubovi i savezi koji okupljaju ljubitelje i odgajivače golubova, sa velikim negodovanjem i neprihvaćanjem gledaju na ove i ostale ptice grabljivice, koje povremeno love njihove ljubimce. Česti su slučajevi pucanja u ove ptice grabljivce, a postoje informacije i o sistematskim akcijama traženja i uništavanja njihovih gnezda, legala, jaja i mesta boravka.
“Sve više saznajemo o sofisticiranim i destruktivnim metodama uništavanja sokolova od strane pojedinih članova udruženja golubara. Ptice grabljivice se masovno truju i njihova brojnost desetkuje izuzetno jakim otrovima kojima se premažu tela golubova koje ptice napadaju. Nakon što počnu da jedu svoj plen, nastupa brza smrt. Na noge i krila golubova stavljaju se udice pričvršćene najlonskim kanapima, koje zariju u telo ptice grabljivoce, pa i golub i grabljivica padaju na tlo i uginjavaju posle dugog mučenja. Za glolubove prethodno svezane tako da ne mogu da polete vežu se strune, a nemogućnost leta ih čini idealnim za napade sokolova, koji se upetljaju u strune i, ponovo, neizbežno uginu”, detaljno nabraja Draženko Rajković.
Za ubistvo sokola još niko nije odgovarao
Zakon o zaštiti prirode propisuje kazne za ubistvo zaštićenih ptica i kreće se od 50.000 do 2 miliona dinara, u zavisnosti od toga da li je reč o civilnom ili pravnom licu. Međutim, Rajković kaže da je retkost da neko odgovara zbog krivolova ili ubistva sokola.
"Jako teško je utvrditi čin kriminala u ovom slučaju. Zato pozivamo sve građane da prijave ukoliko vide da ubijaju sokolovi. Bilo je kazni za jastrebe, ali nažalost nije ih bilo puni niti su bile adekvatne. Mi ne možemo da uđemo u trag onome ko je ubio sokola jer obično golubovi koje žrtvju da bi ih ubili nemaju prsten"", kaže Rajković.
Edukacijom do spasavanja vrste
On u Društvu za zaštitu i proučavanje ptica Srbije vodi projekt “Edukacija i dijalog kao ključni instrumenti zaštite velikih sokolova u Srbiji”, koji sufinansira Ministarsvo poljoprivrede i zaštite životne sredine.
“Želimo da kroz predavanja stručnjaka i razgovore sa golubarima, putem otvorene diskusije, jasno sagledamo problem, tražimo i predlažemo mogućnosti rešavanja, i odlučno pomognemo praktičnu zaštitu ovih ptica. Golubari su glavni saveznici ornitologa i zaštitara prirode u aktivnoj zaštiti ptica. Ukoliko se zadovoljimo samo proklamovanom zaštitom, “na papiru”, bez konkretnih terenskih mera zaštite ovih vrsta, strahujemo da bismo vrlo brzo mogli da izgubimo našu autohtonu gnezdeću populaciju sivog i stepskog sokola”, kaže Rajković za Kurir.
On navodi da su ornitolozi već 10 godina angažovani u zaštiti populacije stepskog sokola koja se gnezdi na dalekovodima, i da brojne preduzete mere postavljanja veštačkih gnezda i edukacije onih koji su zaduženi za održavanje dalekovoda, daju ohrabrujuće rezultate.
Kako zakon štiti ptice?
Rajković, sa druge strane, kaže da Društvo upozorava na zakonske mere zaštite ovih vrsta. Ni njih ni njihova staništa nije dozvoljeno hvatati, ubijati, uništavati niti na bilo koji drugi način ugrožavati. Za kršenje ovih zabrana zaprećena je kazna do 2 miliona dinara, odnosno do tri godine zatvora.
Društvo je organizovalo seriju razgovora sa sokolarima, ali i golubarima, lovcima i predstavnicima državnih organa, kako bi svi zajedno pomogli u sprečavanju nestanka velikih sokolova iz Srbije. Razgovori su održani u mestima gde se nalaze centri golubarskih klubova, gde je i koncentracija gajenih golubova veoma velika, a i sam ovaj konflikt veoma izražen. To su Čačak, Sremski Karlovci, Jagodina, Beograd i Vršac.
"Dobra stvar je što su ljudi zainteresovani i dolaze na skupove, uzimaju naše meterijale i učestvuju u diskusiji. Bitno je da se ljudi edukuju kako bismo rešili problem, a nadam se da ćemo prve rezultate videti već sledeće godine", priča Rajković za Kurir.
Ornitolozi očekuju da će nagomilane probleme početi rešavati, ceneći pri tome značajan doprinos zaštiti prirode koji daje tradicionalno golubarstvo koje poštuje vrednosti prirode i ulogu ptica grabljivica u njoj.
(EPK)
