Iako je poslednje tri godine primorana da koristi invalidska kolica, ova vedra Novosađanka, diplomirani profesor engelskog jezika i književnosti, dugi niz godina drži časove putem interneta.
Dragana u razgovoru za Kurir priča o tome koliko joj ovakav način rada olakšava normalno funkcionisanje, kako pronalazi đake iz celog sveta i kakve zahteve oni imaju dok ih uči. Kako ste odabrali engleski?“Studije engleskog jezika na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu došle su sasvim prirodno. Oduvek sam znala da ću studirati engleski, mislim već u osnovnoj školi, a tokom gimnazije dileme nije bilo. U četvrtoj godini pojavila se još jedna opcija, ali više kao potvrda da neću izabrati ništa drugo osim engleskog. Tek se kasnije ispostavilo, da je s obzirom na stanje u kojem sam, odabir ove profesije bio pravi izbor.”
Zašto predajete na ovaj način i kako ste počeli?
“Počela sam još tokom studija, uglavnom deci koja su živela u okolini, ali plan je bio da se nakon studija bavim prevođenjem. Honorarno sam radila prevode stručnih tekstova iz raznih oblasti, a želela sam da se posvetim književnom prevođenju (jedan objavljen prevod u zbirci priča Kokainske hronike mladih američkih pisaca). Međutim, kada sam počela da predajem deci (kasnije i odraslima), shvatila sam da svako od njih ostaje na času duže. Pauze između časova uskoro više nisam imala pošto učenici nisu primećivali da je čas gotov i uvek su hteli još nešto da nauče ili dovrše. Tada sam shvatila da sigurno nešto radim kako treba. Ne mislim na stručno znanje, njega sam svakako imala, već na odnos sa učenicima, pristup, način rada, strpljenje i neki poseban osećaj koji sam imala po završetku časa. Nakon nekoliko godina predavanja, javila se ideja o držanju časova preko Skajpa. U početku mi nije bila najprivlačnija, pošto sam se uvek bolje snalazila u direktnom kontaktu s ljudima, ali bilo je puno prednosti takvog načina rada, u šta sam se uverila već nakon prvih nekoliko časova.”
Koja je prednost ovakvog načina rada?
“Pre svega, u tome što niste prostorno ograničeni. Ljudi koji se odlučuju na privatne časove uglavnom biraju škole ili privatne profesore koji su im u blizini kako ne bi trošili vreme na dolazak na časove i povratak s istih. U tom slučaju, kod “običnih” časova, broj potencijalnih učenika je vrlo mali. Ukoliko radite onlajn, odnosno preko Skajpa, broj potencijalnih učenika je praktično neograničen pošto mesto ili zemlja u kojoj se nalaze ne igra ulogu u odabiru nastavnika. Osim već pomenute uštede vremena, učenici koji se odluče na onlajn časove uče u poznatom ambijentu i opušteniji su. Pored toga, u svakom momentu imaju mogućnost neke vrste konsultacija sa profesorom putem i-mejla, korekcije domaćeg, saveta ili pomoći u jezičkom smislu u realnim svakodnevnim situacijama. Ono što je učenicima možda i najvažnije jeste što sami biraju termine časova i moguće ih je uskladiti ili promeniti.Iz ugla profesora jedna od prednosti ovakvog načina rada jeste to što svakodnevno dolazite u dodir sa različitim kulturama i saznajete razne stvari o stranim zemljama. Učenici su ljudi najrazličitijih profesija i životnih priča i od svakog se može nešto naučiti. U svakom slučaju, posao je dinamičan i zabavan i često se dešava da posle nekoliko sati časova, iako pomalo umorna, budem ispunjenja velikom količinom pozitivne energije. “
Koje vrste kurseva držite?“U ponudi su praktično sve vrste kurseva. Od opštih za sve nivoe znanja, preko stručnih kurseva za određena zanimanja, iz oblasti medicine, ekonomije, informacionih tehnologija, turizma, farmacije, naftne i avio industrije, fudbala..., do priprema za međunarodno priznate ispite. Radim uglavnom po Oksford, Kembridž i Longman udžbenicima uz mnoštvo dodatnih materijala. Još jedna prednost onlajn nastave jeste to što učenici sve potrebne materijale i udžbenike dobijaju putem i-mejla, čak i audio i video priloge. Ukoliko im nije potreban neki od stručnih kurseva, najčešće se opredeljuju za časove konverzacije. U svakom slučaju, koju god vrstu kursa da odaberu, program se uvek prilagođava potrebama učenika i zbog toge se, čak i ako sa nekoliko njih radim po istom osnovnom udžbeniku, časovi prilično razlikuju. Ista lekcija se sa različitim učenicima obrađuje na različite načine u zavisnosti od njegovih interesovanja i toga koje jezičke veštine je potrebno razvijati više.”
Odakle su đaci?“Učenici su iz različitih delova sveta. Do sada sam imala učenike iz Dubaija, Holandije, Belgije, Nemačke, Hrvatske, Škotske, Finske, Norveške, Turske, čak i Amerike. Uglavnom su to naši ljudi koji žive i rade u inostranstvu, ali ima i stranaca. Rad sa strancima je posebno interesantan, mada se ljudi teško odlučuju za rad sa profesorom koji ne govori njihov maternji jezik, iako je to zapravo prednost kod učenja stranih jezika. Trenutno imam samo jednog stranca kojeg podučavam. Iz Nemačke je, radimo zajedno već tri godine, prošle godine smo se upoznali i u “stvarnom svetu”, a od nedavno ga podučavam i srpski. Ima naravno i ljudi iz raznih gradova naše zemlje, najšešće iz Beograda, nekoliko njih čak i iz Novog Sada, kojima je, iako žive blizu, jednostavnije i zgodnije da uče preko Skajpa.”
Ima li posebnih zahteva đaka?
“Uglavnom ih nema, ali sećam se jednog slučaja kada me je pozvala žena i ispričala mi kako se njen brat priprema za polaganje ispita nakon kojeg bi postao profesor engleskog jezika na fakultetu u Banjaluci, ako se dobro sećam, a za ispit je bilo potrebno napisati nekoliko eseja iz oblasti engleske književnosti. Tražila je da ja to uradim umesto njega. Naravno, odbila sam. Bilo je i nekoliko srednjoškolaca koji su pitali da li bih ja mogla preko SMS poruka da im rešim kontrolni ili pismeni iz engleskog. Kada sam im rekla da na nekoliko časova možemo bez problema naučiti sve što treba, više se nisu javili. (smeh)."
Šta treba da ima onaj ko uči na ovaj način?“Osim Skajpa instaliranog na računar, potrebna je dobra internet konekcija, mikrofon i slušalice ukoliko nisu integrisani i dobra volja. A osmeh dođe vrlo brzo, već nakon nekoliko uvodnih časova. Kamera nije neophodna. Ponekad čak može da ometa i skreće pažnju, zavisi od toga koji način rada učenicima više odgovara.” Znanje engleskog koristite i u humanitarne svrhe, radeći kao volonter i koordinator u “Prevodilačkom srcu”? “Prevodilačko srce“ je za sada neformalno udruženje koje radi besplatne prevode medicinske dokumentacije za potrebe lečenja u inostranstvu ili nastavka lečenja u Srbiji. Ovaj humani projekat osmislila je moja koleginica Olgica Andrić, profesorka italijanskog jezika i sudski tumač za italijanski i portugalski, a osim Olgice i mene postoje još dve koordinatorke - Ljiljana Pticina i Jana Živanović. „Prevodilačko srce“ postoji već tri godine i danas okuplja oko 450 prevodilaca i sudskih tumača (od toga 100 aktivnih) za sve evropske jezike, ne samo iz naše zemlje već i iz regiona, pa čak i Italije i Nemačke. Ovo je takođe nešto što skoro u potunosti funkcioniše onlajn. Imamo svoju grupu na Fejsbuku, a pacijenti nam se obraćaju putem i-mejla. Kada stigne upit za prevod, koordinatori traže prevodioce za određeni jezik koji su slobodni u datom trenutku i prosleđuju dokumentaciju.
Pošto sve ovo radimo volonterski i u slobodno vreme, kada nam obaveze na našim redovnim poslovima to dozvoljavaju, a često dobijemo prilično obimnu medicinsku dokumentaciju, čak i do 50 strana, dešava se da na jednom prevodu radi više prevodilaca kako bi stigli sve da završimo u zadatom roku. Nakon što prevodioci završe sa prevođenjem, prevod se šalje direktno pacijentu. Važan deo našeg tima čine i lekari, koji nam pomažu da rastumačimo nestandardne skraćenice stručnih medicinskih termina na koje vrlo često nailazimo u nalazima. Često nas pitaju zašto sve ovo radimo i zar stvarno sve to radimo besplatno. Vrlo dobro znamo kakva je situacija u zemlji, mnogi ljudi su prinuđeni da lek potraže u inostranstvu, za šta je naravno potreban novac. Mi ne možemo da pomognemo u tom smislu, ali možemo da koristeći svoje znanje i profesiju, pružimo konkretnu pomoć, u vidu prevoda medicinske dokumentacije bez kojeg je nemoguće otići na lečenje u inostranstvo, a koji neke prevodilačke agencije naplaćuju i do 20 evra po strani. Zahvalnost koju svakodnevno dobijamo od pacijenata i osećaj koji svako od nas ima kada čujemo da je dete koje se lečilo od teškog oblika karcinoma, a kojem smo više puta radili prevode dokumentacije, sada potpuno zdravo i srećno, je nešto što nikako ne može da se meri novcem.Koliko ovakav način rada i mnogo sedenja smeta Vašem zdravstvenom stanju?“Ne utiče mnogo na zdravstveno stanje zato što je, iako se termini prilagođavaju učenicima, moguće rasporediti časove i uskladiti ih sa svim drugim obavezama i vremenom za odmor ili fizičku aktivnost. U tom smislu, važno je pomenuti da od kraja prošle godine koristim personalnu asistenciju što mi u velikoj meri olakšava da uradim i postignem sve ono što želim, i u poslovnom smislu, ali i kada se radi o društvenim aktivnostima i slobodnom vremenu.Personalne asistentkinje, Maja i Nataša mi svakodnevno, nekoliko puta dnevno asistiraju u obavljanju svih onih svkodnevnih, običnih stvari o kojima inače ni ne razmišljamo, a takođe su tu kada treba otići na neki sastanak, putovanje, druženje, kod frizera, u kupovinu ili u izlazak. Uz njih, bez obzira na moje fizičko stanje, ograničenja ne postoje.”
Sad čitam i knjige na engleskom
Učenica Dragane Marković, Verica, koja je pre nekoliko godina iz Beograda otišla za Dubai, kaže da je zbog pronaženja posla morala da nauči engleski, sa kojim se do tada nije sretala, jer je u školi učila ruski.
“Lutala sam, bilo je profesora koji drže časove, ali ne koriste internet, a i onih koji nude časove, a imaju nameru da uz vašu ponoć i sebi nađu posao u inostranstvu. Dragana Marković je za mene veoma kvalitetna, odgovorna i istrajna profesorka sa kojom možete raditi danima i da ne osetite. Svakog časa polažete test, a da to i ne primetite, motiviše vas non-stop, tako da i sami postajete uporni da naucite engleski jezik, kao što je slučaj sa mnom. Toliko mi se dopao engleski jezik da me zanima određena literarura na tom jeziku, koju jedva čekam da pročitam”, kaže Verica iz Dubaija.
Nemac uči i srpski
Uve Jesirkovski je Nemac, fotoreporter koji je na vrlo neobičan način počeo da uči engleski, a sada otišao i korak dalje i uz pomoć Dragane Marković savladava i osnove srpskog jezika.
„Prilično dugo želeo sam da unapredim engleski, zato što radim u različitim zemljama gde uvek moram da ga govorim. Ali nisam to shvatao. Razgovarao sam sa prijateljem iz Srbije o ideji da uzimam časove kod profesora koji ne govori nemački, pošto sam na taj način prisiljen da sve vreme koristim engleski. On mi je za rođendan poklonio dvomesečni kurs! Pretraživao je internet i pronašao Draganu Marković i njene Skajp časove. Tako smo se povezali. Prvih nekoliko časova je bilo pomalo iscrpljujuće, zato što je moj engleski bio loš i bio sam veoma spor, nesiguran, ali Dragana je bila veoma stručna i strpljiva. Tako da je sve dobro prošlo. Sada uzimam časove već pune dve godine i učim i srpski. Prevazišao sam blokadu da pričam na engleskom i mislim da se moj engleski prilično popravio. Uživam u časovima, a Draganu smatram prijateljem. Dva puta sam je posetio u Novom Sadu. Bilo je jako uzbudljivo videti „drugu stranu Skajp ekrana“, kaže Uve.
Briga oko razumevanja i interneta
Dušica, živi u Finskoj i kaže da je pred Skajp časove sa profesorkom Draganom Marković imala mnogo dilema, koje su brzo nestale
"Doselila sam se u Finsku pre godinu dana i trenutno učim i finski i engleski. Kako mi znanje engleskog nije bilo na zavidnom nivou kada sam došla, želela sam da pronađem nekoga ko bi mogao da mi na maternjem jeziku objasni sve. Stupila sam u kontakt sa Draganom Marković i počela da pohađam časove putem Skajpa. Brinula sam da li će to funkionisati, hoću li sve razumeti i čuti, međutim sada mogu da kažem da sam prezadovoljna. Pre svega, sa Draganom, uvek vlada radna i pozitivna atmosfera. Redovno dobijam zadatke i uvek ih prekontrolišemo zajedno ali ono sto mi se najviše dopada jeste to što insistira da joj objasnim zašto je nešto tako. Želi da se uveri da sam zaista razumela. Obuhvatamo sve: slušanje, govor, pisanje, čitanje, razumevanje teksta i govora. Zaista sam zadovoljna napretkom i profesorkom ", kaže Dušica.
