Selo Jusići leži na besputnim istočnim obroncima Majevice, na području za koje drugi u Bosni kažu „tamo negde“.Desetak kilometara od najbližeg puta meštani su sazidali kuće na strmini šumovitog brda, poslednjoj pre nego što se teren rasprostre u blago zatalasanu ravnicu. Selo se stislo uz padinu kao da želi da što više prostora ostavi za njive. Zgrade podignute nakon stradanja u poslednjem ratu još su neomalterisane, a najmodernija stvar u selu su prozorski okviri od bele plastike. Od rata i zbog nezaposlenosti mnogi su izbegli u zemlje zapadne Evrope, a ono tristotinak što ih je ostalo živi od leja na okućnicama i žita s njiva u seoskom ataru.Tri mlade žene u širokim dimijama koje su razgovarale ispred jedne kuće zimogrožljivo pritežući krajeve tankih džempera predusretljivo su mi objasnile kako da nastavim put do kuće Rama Hasanovića. Ispratile su auto znatiželjnim pogledima, ali teško da su mogle da se dosete razloga moje posete. Ono zbog čega sam tražio Rama desilo se davno, pre nego što su rođene.CEO TEKST PROČITAJTE NA PORTALU NEWSWEEK.RS
