KAD SNOVI POSTANU JAVA: Kako je valjevski kuvar dobio posao na egzotičnim Sejšelima

Šest popodne u Srbiji, tri sata više na Sejšelima. U mom stanu radilo je grejanje, kod njega klima uređaj. U Beogradu je bilo nula stepeni, a na ostrvu Mahe, gde on živi, živa u termometru stigla je do tridesetog podeoka. U prestonici slavlje povodom zlatne medalje vaterpolista, na Sejšelima mirno veče, uz vlažnost vazduha oko 80 odsto.

– Danas sam počeo u 9.30 i završio u 21 sat. Poslednjih dana u gostima su nam šeici iz Abu Dabija, pa imamo dosta posla. Ceo hotel su rezervisali i svi smo usredsređeni ka njima – priča mi ovaj mladi kuvar.Na Sejšelska ostrva došao je aprila 2015. godine, a prethodno je takođe radio kao kuvar u Kraljevini Bahrein. U međuvremenu je otišao na sedam meseci kući u Valjevo da se odmori, a onda odabrao ova afrička ostrva za nove poslovne izazove. U Bahreinu je bio na trećoj lestvici po hijerarhiji poslova u kuhinji restorana, dok je na Sejšelima na četvrtoj, ali mu je plata bolja.

Iako živi na jednom od najpoznatijih arhipelaga na svetu, priznaje da je tamošnji život miran, da nema mnogo prilika za večernje izlaske i šoping, kao u prethodnoj državi. Zbog toga kaže da će po dolasku u rodno Valjevo prvo otići u kupovinu garderobe.– Na južnom delu ostrva, gde ja živim, nalaze se samo plaže, plaže i plaže. Da ovako tirkizno – plavo more ne postoji u regionu potvrdile su mi i kolege sa Maldiva i Mauricijusa. Ovo je pravi raj na zemlji, a svaka plaža je unikat. Kad imam vremena, ujutru pre posla odem da se okupam u okeanu, a kad imam slobodan dan, sve vreme provedem tamo. Jedini problem je što uvek idem sam, jer je veoma teško naći kolege koje su slobodne istog dana.

Mada su mu zaposleni u hotelu jedino društvo, Jovan mi je ispričao da se nedavno, dok se šetao tokom pauze, sreo sa jednim parom iz Beograda. Prepoznao ih je po jeziku.– Mnogo mi je bilo drago. Rekli su mi da su vlasnici restorana na Novom Beogradu i da su ovde na odmoru. Inače, Bugarin koji drži bar blizu glavnog puta kazao mi je da smo nas dvojica jedini Balkanci u ovom delu ostrva, dok sam ja sigurno jedini u hotelu. Nedavno sam se upoznao i sa Ocem Sergiosom, pravoslavnim sveštenikom, pa sam sa ostalim vernicima prisustvovao božićnoj liturgiji – nastavlja Jovan Priču sa dušom.

Iz Srbije mu jedino nedostaju roditelji, nekoliko prijatelja i zima. Osim prakse u Beogradu i u hotelima u Crnoj Gori, u svojoj zemlji nije se bavio profesijom za koju se školovao, iako je završio kuvarski smer u valjevskoj Srednjoj ekonomskoj školi i diplomirao na gastronomiji na Visokoj hotelijerskoj školi u Košutnjaku.– Nisam ni tražio posao u Srbiji. Četiri godine studiranja došle su mi glave, nikako nisam mogao da smislim podstanarstvo, putovanje gradskim autobusom i gužvu. Posao u Bahreinu dobio sam tako što sam se prijavio na oglas preko sajta kompanije i posle je sve išlo svojim tokom. Planovi su mi da još neko vreme ostanem na Sejšelima, pa da tražim premeštaj na Maldive ili u Tanzaniju – kaže.

Jovan dodaje da ga poznanici iz Srbije veoma često pitaju kako da i oni dođu da rade na egzotičnim ostrvima.

– Ako imate iskustvo i govorite dva jezika, u svetu nije teško naći posao u hotelijerstvu. Mada, pre nego što sam počeo da radim na ovom radnom mestu, prošao sam čak četiri razgovora: sa izvršnim šefom, sa direktorom sektora, odgovornima u kadrovskoj službi a onda, kada sam primljen, i sa menadžerkom restorana. Iskustvo i preporuke iz Bahreina dosta su mi pomogli, kao i to što je, pre toga, osim kvaliteta koji nudimo, kolegu iz Šapca i mene šef primio, jer smo prvi srpski kuvari sa kojima se upoznao – objašnjava.Ima i prijatelja koji bi došli kod njega samo zbog tropske klime, plaža sa belim peskom i jarko plave boje mora.

– Mnogi bi proveli ovde odmor, ali je dosta skupo. Ja radim po ceo dan i nemam mnogo vremena kao što to ljudima izgleda. Žao mi je što moji prijatelji koji su završili dobre fakultete ne mogu da nađu posao u Srbiji. Moj najbolji drug ima diplomu Fakulteta bezbednosti i odlične ocene u indeksu, ali džaba mu to kad nema vezu. A i ako nađe neki posao, sve to bude „ispod tezge“ – iskren je.I majka i otac pitali su ga zbog čega je otišao tako daleko, da radi tamo gde mu niko neće „uplaćivati staž“.– Kaže mi majka „Lepo je tu, ali nećeš dobiti penziju“ (smeh). Iako ja sebi plaćam privatno osiguranje, kako roditeljima to dokazati i objasniti. Ovde se mnogo radi, ali je „kompenzacija“ u vidu plaža i prirode odlična. Dvanaestočasovno radno vreme je s jedne strane ponekad pakao, a egzotika, sa druge strane raj. Tako je to valjda uvek u životu – ispričao mi je Jovan na kraju našeg onlajn intervjua.

(Nenad Blagojević/pricesadusom.com)

Kurir