Na jutarnjem polasku putnika nije bilo mnogo, a njih nekoliko u Rumuniju su putovali što zbog posla, što turistički ili su studenti, a njih je najviše. Putnici se slažu u oceni da je ovo udobna, komforna i pre svega jeftina vožnja.
“Drago mi je što se posle dvadeset godina uveo jedan normalan i civilizovan način putovanja i pri tom finansijski potpuno dostupan. Bio bih jako srećan da je ovako nešto postojalo kada sam ja bio student, jer sam studirao u Temišvaru. Sada putujem poslovno i puno mi znači što mogu da putujem ovim vozom”, priča za portal Južni Banat jedan od putnika.
Nešto stariji gospodin oduševljen je putovanjem.
”Ovo je milina. Stari vozovi bili su katastrofalni, a ovo sada – međunarodna veza Temišvar- Vršac, vožnja komforna, ovo je jedno uživanje. Za turističke obilaske grada, šoping, za sve. Prevoz je jako jeftin, prosto da čovek ne poveruje, ali eto, cene su vrlo pristupačne”.
Voz nije kasnio, pa smo na temišvarski peron stigli tačno po predviđenom redu vožnje. Putovanje je trajalo sat i po vremena, sa dvadesetominutnim zadržavanjem na rumunskoj granici. Sve to koštalo nas je samo 500 dinara u jednom pravcu.
Čim smo stigli, uputili smo se na jednu od četiri velike gradske pijace. Zanimale su nas cene voća i povrća, naročito zbog toga što znamo da veliki broj rumunskih državljana dolazi na vršačku zelenu pijacu da pazari, zbog nižih cena. I uverili se da je tako, povrće i voće ne isplati se kupovati u Rumuniji.
“Sve je dosta jeftinije kod vas i ne može da se uporedi kvalitet, koji je u Srbiji mnogo bolji. U svemu ste jedan korak ispred nas. Srbija je jeftinija od Rumunije i to do 30 posto” ispričao nam je jedan od prodavaca na temišvarskoj pijaci.
“Ja sam proizvođač hrane, kada prodam svoju robu, onda dođem kod vas da nabavim šta mi treba za pijacu. Ali moram reći da ste vi dosta ispred nas u svemu, zato što vas država pomaže. Nas uopšte ne pomaže. Ako se ovako nastavi mi ćemo, kao individualni proizvodjači nestati”.
Gospođu, koja je pazarila na temišvarskoj pijaci pitali smo da li je ikada kupovala u Srbiji.
“Jesam, naravno, u Vršcu. Često dolazim i volim da pazarim kod vas jer imate dobru i kvalitetnu robu, a jeftinije je nego ovde”.
Razlike u ceni povrća kreću se od 5 do 30 dinara po kilogramu. Sa vršačke pijace, nakupci u Temišvar osim voća i povrća odnose i cveće, i to masovno, jer je kažu, puno jeftinije.
Kada je garderoba u pitanju većih razlika u ceni u tržnim centrima nema. Ali ako želite da jeftinije pazarite, onda je temišvarski Bazar pravo mesto za to. Ne baš kvalitetno- ali jeftino. Ovde će vas zimska perjana jakna koštati oko 3500 dinara, najjeftinije farmeke koštaju 2000, a džemper 1300 dinara.
U glavnoj pešačkoj zoni u centru grada nalaze se male prodavnice, uglavnom u vlasništvu Arapa. Tamo možete kupiti par cipela za samo 10 evra, koliko košta i jedna ženska tašna. Kvalitet svakako nije na zavidnom nivou, ali izbor je na vama. Ako ipak želite nešto kvalitetnije, u italijanskoj fabrici obuće postoji autlet prodaja gde kožne čizme koštaju oko 50 evra , naravno platićete protivrednost u lejima. U gradu u kojem živi čak 600.000 stanovnika ponuda robe je zaista raznovrsna i bogata.
Nakon obilaska pijace i Bazara, prošetali smo centralnim gradskim trgom. I ako ga, zbog arhitekture, zovu mali Beč, mi smo imali osećaj kao da smo na trgu svetog Marka u Italiji.
Naša ekipa provela je prijatnih 6 sati u Temišvaru. Toliko cete imati na raspolaganju ukoliko odlučite da se u Vršac i vratite vozom. Dakle- temišvarska železnica stanica, ponovo prijatno ljuljuškanje kompozicije i za samo sat ipo ponovo smo bili u Vršcu.
(Izvor: južnibanat.rs)
