Po naređenju rimskog prokuratora Pontija Pilata, Hrist je na Veliki petak razapet i umro je na Golgoti, brdu izvan Jerusalima. Uz njega su tada bili Bogorodica, apostol Jovan, Marija Magdalena i još neke žene.Po skidanju sa krsta, oni su Hristovo telo, umotano u platno, položili u grobnicu u steni koju je za sebe ranije spremio Josif iz Arimateje. Na ulaz su navalili ogroman kamen, a Rimljani su postavili straže unaokolo plašeći se da hrišćani ne uzmu telo.Pokretni praznikU nedelju, Isus Hrist je vaskrsao i pojavio se pred svojom majkom i učenicima. Uskrs, najveći hrišćanski praznik, sećanje je na taj dan.To je pokretni praznik - datum slavlja za sve pravoslavce određuje Jerusalimska patrijaršija, koja se i dalje drži julijanskog kalendara. Kod istočnih hrišćana Uskrs može da padne najranije 4. aprila, a najkasnije 8. maja, a kod zapadnih uvek pada između 22. marta i 25. aprila.Obeležavanje Uskrsa prate običaji, koji se menjaju od kraja do kraja, ali dva su univerzalna: na dan praznika pozdravlja se sa „Hristos voskrese“ i otpozdravlja sa „Vaistinu voskrese“, i na Veliki petak farbaju se jaja.Uskršnje farbanje jaja spada u najstarije hrišćanske običaje. Prema jednoj legendi, Marija Magdalena je otišla u Rim da pripoveda jevanđelje i stigla i do cara Tiberija, noseći mu na poklon korpu jaja. Car je izrazio nevericu u Hristovo vaskrsenje, rekavši da bi to bilo čudo kao kad bi bela jaja u korpi promenila boju. Marija Magdalena je na to rekla: „Hristos voskrese!“ - i sva jaja u korpi postala su crvena.Druga priča, naročito rasprostranjena među pravoslavnima, ovaj običaj vezuje za Mariju, Isusovu majku. Na Veliki petak, krv raspetog Isusa kapnula je na jaja koja je ona ponela sa sobom na Golgotu i obojila ih u crveno. Prema drugoj verziji legende, Marija je na Golgoti plakala, moleći vojnike kod krsta da budu manje okrutni prema njenom sinu. Da ih umilostivi, dala im je jaja, koja su, oblivena njenim suzama, postajala crvena. Čuvarkuća
